Узмицање краја

Рекао сам здраво а ти збогом.

Постиђена ми вера од жудње залуђена.

Лутам, јер сам пут на замишљеном Сунцу.

На трагу сам птице, што носи твоје име.

Тражила си руке уткане у туђу косу

и високе стабљике заборављених трава.

Говорила си лишће за моју росу.

Пролудовала прво сећање

и љубав коју не хтедосмо.

А не знам речи спаљене песмом.

И немам шкољке за твоје бисере.

Е, неће ти траве говорити мора,

низводне једрењаке,

црвене сенке,

ни надања отимати веру,

ни ветри волети очи.

Уображавам да си рекла здраво,

а ја збогом.

Узмиче ми рука пред тобом богослужна,

ка залуталој души у препуклом срцу,

где трагом нам суза одлута име.

Песма је објављена у збирци песама "Мирује чемпрес",

"Народни лист", Задар, 1971.