С песмом у прстима

Ти да ми платиш трагање,
јер сновима сам празним лутао,
са усана ти капље скидао,
а лик твој нисам нашао.

Ти да ми платиш сећање,
јер твоје су усне биле помамне,
док сам плашио дим
и некуд лутао са њим.

Твоје лице је било сањиво
и стално засело у мојој глави.
Био сам однесен
негде у твоје очи,
а тамо у јесен.

Ти да ми платиш певање,
јер твоја ми је песма у устима,
твоје су ми песме у прстима,
а твоје су очи биле сањиве,
док сам плашио дим
и некуд лутао за њим
и некуд у јесен однесен
и још се не мирим с тим.

Песма је објављена у Збирци „Тренуци истине“,
„Народни лист“, Задар, 1971.