Истина

О, земљо!
О, водо!
О, ветре!
О, ватро!
загрљен сам.

Шта хоће опсена што видике шири?
Истина – опсена.
Уистину рођен;
истином заробљен;
истина – ћуд;
истина – мисао;
истина бол – живот,
а онда умирање.
О, Боже!

Огрнућу хаос својим делом времена.
Откинућу лажи своме делу истине.
Прошараћу преплетене улице
својим проласцима.
Имам своју истину,
није тајна.
Све тече а време боли.

Земља – мисао;
Вода бол – живот;
Ветар молитва и љубав;
Ватра – умирање.
О, Истино!

Огрнућу светлост својим делом мисли.
Откинућу смех од свог дела туге.
Прошараћу преплетене руке,
својим делом крви.
Имам своју жељу и вољу,
своју веру и своју намеру.
Није тајна.
Све тече,
а време ме боли.

Песма је објављена у Збирци „Мирује чемпрес“,
„Народни лист“, Задар, 1971.