Мислим мисли залуталом мисли

Чудесних ли мисли,
вишеструко значе, а ништа не кажу,
па песму нико не разуме
и речи просте.

Богатим снагу
да се сама учи.
Некадашња мисао више не да мисли,
ал', кад мисао нађе мисао
изречена време постаје.

А сви би песму за вечност.
Сви пиће до бесвести.
Разум се убија,
јер спознаја боли
и иста је дрога.

Батали! – кажем.
Сваком порок неки, а мени мисао.
Бићу мислима опијен.
Мисао као новац све може да купи.
Бићу опијан.

Мисао тражи мисао
и речена облик постаје.
Из новога данас ново сутра ствара.

Батали! – кажу.
Треба да се воли,
да се игра.

А имам залудну мисао
и у њој винограде своје,
и све су молитве моје.
Богате ми речи.
Моја мисао мисао тражи.
Мислим мисли залуталом мисли.

Песма је објављена у Збирци „Мирује чемпрес“,
„Народни лист“, Задар, 1971.