Мајко твоје су улице

Деца ти од земље до неба
Вољу ти сматрам победом хтења
Док синове чуваш вучица си мајко

Све са нама створи што природа треба
Ствар твоја пева о песку и о житу
Сама се обнављаш свет се тобом мења
Наше жеље скриваш драгости мајко

На уснама ти застала лепота
У светло ти очију да ли смем
Своје ставити лице
Мајко твоје су улице
Твоје су жеље и птице
Твоји осмеси и твоје витице
Са децом твојом теби задужене
Име ти мајка већи део мене
Пролеће нам чуваш нашу младост мајко.

Зовеш ли се мајка плоде што ме створи
Лепотом се твојом хоризонти ките
У теби је сунце што тек ће да кране
У теби ватра што тек ће да говори
Док чуваш снове успаванком сакрите
Свакој твојој речи ведро јутро сване
Будућност нам чуваш неимару мајко.

Песма је објављена у Збирци „Мирује чемпрес“,
„Народни лист“, Задар, 1971.