Срби су Земљани најмање 40176 година
Када сам писао књигу „Почећу да мислим“ имао сам намеру да све што ми није јасно приближим јавности, не би ли мислили заједно. Мени је историја најнејаснија, будући да су је писали победници. Према многим подацима Србски род, којем припадам душом, је много старији од онога што учи кроз школске уџбенике. Ко је тај ко у Србији не дозвољава да се бар наброје династије које су Србијом владале пре Немањића? Зар је могуће да је тај „неко“ непрестано постојао у Србији и да и сада постоји?
Уосталом, како да Срби верују у званичну историју када нису учили у свом школском систему ни то да су од 490. до 1945. године били под влашћу најмање осам династија са најмање 72 владара? Свевладовићи са осам владара за 150 година, Светомировићи ‒ осам владара за 150 година; Оштривојевићи ‒ 27 владара за 270 година; Немањићи ‒ 10 владара за 210 година; Лазаревићи ‒ два владара за 50 година; Бранковићи ‒ пет владара за 90 година; Обреновићи ‒ пет владара за 70 година и Карађорђевићи ‒ пет владара за 70 година. Укупно је било најмање 72 владара за најмање 1.060 година.
Ја све то не знам. [1] Нисам историчар, али ме историчари приморавају да пишем у њиховој области, посебно што знам да су учили Титову историју. Ево првог разлога за писање о историји Срба. Учествовао сам у емисији уживо „Жaриште – дaн пре сутрa“, нa Првој српској ТВ. Водитељ је био: Срђaн Кaрaновић, глумaц. Учествовaли су и др Миодрaг М. Вуковић и Крешимир Мишaк. Тема емисије објављене 20. децембрa 2012, од 22:15 до 00:45 била „смак света“. Рекао сам две недозвољене ствари уживо. Да бих волео да Прва српска ТВ, ако је збиља србска, треба да то «српска» пише ћирилоцом (србицом) и да су Срби у Подунављу најмање 40 годииа. Водитељ, глумац Срђан Карановић, ме је потом избегавао и одузимао ми реч и чешће је питао друга два госта. После емисије сам питао организатора зашто нисам имао прилику да више одговарам. Рекао је да је он историчар и да не жели да се у њиховим емисијама шири неистина. Најгледанију емисију у историји ТВ Прва, нисам успео да добијем, иако ми је обећана пре снимања. Она је скинута, иако то није паметно за њих. Немогуће је пронаћи ту емисију. Други, важнији разлог је научна тврдња да се најстарији ген на Земљи налази у Подунављу у близини Београда. Најпризнатији светски генеаолог, Анатолиј Кљосов (професор биологије на Харвардском универзитету), доказао је да су најстарији преци свих људи (хаплотип R1А1) настали у Подунављу, а потом се раширили по целом свету. [2]
Пројекат одређивања хемијске структуре хуманог генома потиче из 1988. године, започет је 1990, планирано је да се заврши 2005, а завршен је почетком 2003. године, будући да је идентификација људског генома убразна новим технолошким поступцима. Наиме, до 7. маја 1999, завршено је 10 одсто посла, а крајем новембра исте године обављено је близу 30 одсто идентификација. У истраживању, према пројекту „Хумани геном“, учествовали су научници из 18 земаља: САД, већине земаља Европске уније, Кине, Јапана, Бразила и Аустралије. Понеке земље, попут Пољске и Словачке, само су делимично укључене. У сваком случају, после проучавања резултата истраживања, чији је завршетак званично објављен у јулу 2003. године, требало је да буду јаснији феномени смрти и „живота после живота“. Затим се придружио Пројекат ЦЕРН у Швајцарској у потрази за Божјом честицом. Резултат су могуће измене у молекулу DNK, ген KRISPR kAS9, модификована храна и клонови камила и мамута (до 2027.). Технолози којима сметају конзервативисти, запоставили су космичке законе и умну енергију.
Уколико људи не науче довољно из истраживања хуманог генома, можда ће научити више истражујући мистерије света, које указују на истину да су људи присутни дужо до 40176 година на Земљи. Једна од мистерија нађена је на обали реке Вакс, у области Кома у Сибиру. Тамо је пронађен сјајни бели предмет величине песнице. Руска академија наука дошла је до закључка да је реч о делу прстена или округлог предмета пречника 1,2 метра необичних особина. Испитивањем изотопом угљеника Ц14 утврђено је да је предмет направљен пре 100.000 година. Хемијски састав је легура која садржи 67,2 одсто цезијума, 10,9 одсто лантана, 8,78 одсто необијума и нешто гвожђа, магнезујума, урана и молибдена. На Земљи није пронађен материјал таквог састава и својстава. На предмету није било трагова оксида, иако гвожђе оксидира у додиру са кисеоником. Због компоненти научници верују да је предмет настао на Земљи или у Сунчевом систему. Легура је направљена од праха чије најмање честице имају само неколико стотина атома, направљена је методом хладног пресовања уз притисак од неколико стотина хиљада атмосфера. Технологија која омогућава њену израду данас није позната. Можда ће решење наведене енигме бити одговор на друга постављена питања.
Знао сам да сам у праву када сам на телевизији поменуо да су Срби на Земљи присутни много дуже него што су нас учили у школи, јер сам читањем књиге, па и забрањених, схватио да некоме не одговара истина о Србима и да су Срби за време Ере Рибе прво страдали зато штп нису хтели да приме хришћанство, а потом зато што су га примили. Треба прочитати књигу „Срби народ најстарији“, да би се схватило о чему пишем. О некадашњој распрострањености Срба, осим Халкокондила, највише је писао Миленко Николић, историчар из Дизендорфа, који је објавио слику србског цара са 24 србска краља у књизи "Србско вече". [3]
Трагајући за смислом и узроцима србског страдања дошао сам до сазнања да је све што се догађа у људском роду програм, заснован на нествореном Закону, нествореним мислима и нествореној умној енергији. Да смо учени законима прошли бисмо много лакшу судбину.
Да би дошао до истине о преклу Срба морао сам да уђем у подручја која су у Ери Рибе проглашена јересима. Јерес је и када наводни научник помиње хороскопске знакове, а посебно када трага за смислом и схвати да су у ерама хороскопски знаци обрнути, па иза Ере Рибе следи Ера Водолије. Наравно, увек ће се наћи мудрац који ће то филозофски објаснити.
Када се историли приђе са становишта Платоневе године (пролазак Сунчевог система кроз дванаест сазвежђа за 27000 година), уз мало дељења и сабирања, испоставља се да су Неандерталци на Земљи постојали пре 14 Платонових година, а Кромањонци стари четири Платонове године.
Из аспекта теорије о душама (на пример, по теорији Мајкл Њутна) Срби су на планети Земљи најмање две Платонове године. Највероватније од 51988. п.н.е. Вероватно је пре тога било Хамвашово „златно доба“. У Првој Платоновој години, Срби су највероватније били добротољубиви, правдољубиви, слободољубиви и истинољубиви, а тежили су лепоти у потпуној љубави према свему нествореном и створеном. Живели су у слози, обожени, заокупљени бројном децом, баш као што живе људи на планетама Урну, Одисеј и Маро. Уосталом, пре приближно 40 хиљада година записане су прве Веде, односно Сантије које чине веде (данас их зову словенско-аријске веде [4] – а србске су, јер су Србе тек касније на Западу називали и словени. Видети најновију важећу Француску енциклопедију. Да ли се ико запитао како то да Срби и Руси имају толика заједничких богова у претхришћанском времену? У српским ведама је записана и будућност. Може се рећи и садашње време. У току њиховог настанка описано је унапред 40176 година.
Не би ли животопис Срба сместио у Платонове године, израчунао сам да је Друга Платонова година највероватније почела 21, 12. 24988. п.н.е. Срби су тада живели у Подунављу око Винче (Београда) и Лепенског вира.
Уследио је 21. 12. 9238. п.н.е. крај Ере Лава. Ништа не знам о том времену. Можда је тада још трајало „златно доба“. Дуг је период од 2250 година. Иако је време било много спорије од садашњег.
По том прорачуну, 21. 12. 6988. п.н.е. завршена је Ера Рака (у Ери Рака настао је Србски календар).
Потом је 21. 12. 4738. п.н.е. био крај Ере Близанаца (у Ери Близанаца настала је најнапреднија праисторијска култура у Винчи).
Приближавајући се садашњости 21. 12. 2488. п.н.е. уследио је крај Ере Бика.
Двадесет првог децембра 238. године п.н.е. завршена је Ера Овна (у Ери Овна остварани су први србски походи на Исток и освајан је свет).
Од тада располажемо са све више информација. Да Римљани (римокатолици) нису у два наврата спаљивали Александријску библиотеку вероватно бисмо више знали о свети и себи. Сведочимо да је 21. 12. 2012. године Ера Рибе, у којој су настале за свет погубне религије, остала иза нас. Срби су у Ери Рибе, платили цех за промену религије и за походе у Ери Овна. Од 21. децембра 2012. почела је Трећа Платонова година Ером Водолије. Она ће трајати до 29012. године, по рођењу Исуса Христоса, што је бесмислено наметнуто за мерење времена. То мерење је пореметило историју, баш као што је неко поделио Земљу на Исток и Запад.
Једноставно је, по истом критеријуму, израчунати да ће се Ера Водолије завршити 21. 12. 4262. година У Ери Водолије доминираће нанотехнологија, квантна механика, роботи, холограми, сурогати, клонирана бића, реплике и вештачка интелигенција. Људске душе, које су иначе вечне, највероватније ће све ређе посећивати Земљу. „У галаксији Млечни пут има око сто милијарди звезда“. [5] Људи и сва жива бића ће се постепено претварати у енергијска бића и попут Атлантиђана „враћати“ у облике који су владали Лемуријом).
Уследиће 21. 12. 6512. године крај Ере Јарца.
Следећих 14 Платонових година навршиће се 375976 година после Христосовог рођења. Са једне стране Аустралопитекуси, а са друге ко зна ко и ко зна шта.
Рекао сам познајем ја те историчаре као што је британски писац написао „Познајем ја те диктаторе“ (мислећи на Хитлера и Мусолинија и доказујући да ништа није тако како идеологизовани и политички опредељени историчари тврде). Та истина ме подсећа и на србску, словенску, па и аријсевску историју. Нека један од доказа буде и у вези са србским писмом, симболима и ведама, које су потврда старости Срба. Хитлер није безразложно узео коловенски кукасти крст за симбол на застави. Под утицајем познатих окултиста преузео је магијски моћан симбол, о којем сада Срби не уче и гнушају се његовог помињања.
Срби су Коловени. Обични људи у време писања веда имали су своје називе за Свастичне симболе. Ако је Србима избрисана и забрањена историја, то не значи да не постоје њени трагови, како год их тумачили. У селима Рјазањске губерније свастику су називали "Ковиљ" јер је она овоплаћење Ветра. На Пецори називали су је „зец“. Ту су графички симбол схватали као честицу Сунчеве светлости, Зрачак, Сунчев зечић. Понегде су Соларни крст звали „коњ“, „коњска глава“, јер су давно-давно коња сматрали симболом Сунца и Ветра (пазите како сликари приказују коња попут Пегаза са лепршавом гривом која се виори на ветру. Свастике су у част Јарила (бога Сунца) [6] називали „соларници“ и „огањци“.
Народ је снажно и искрено осећао ватрену, односно пламену, природу симбола „Сунца“, истовремено и његову духовну суштину „Ветар“. Најстарији мајстор хохломског сликарства, са златним осликавањем дрвета, Степан Павлович Веселов (1903-1993), из села Могушино у Нижегородској области, следећи словенско--аријевску традицију, цртао је на дрвеним тањирима и чашама свастике. Називао их је „Риђан“, осликавши их Сунцем обасјане, а објашњавао је своје слике речима: „То ветар траву повија“.
Не треба да се заборави да су новац обележен свастиком (Коловрат) штампали бољшевици и да тај новац био у оптицају све до 1923. године, и тек је повучен након настанка Савеза Совјетских Социјалистичких [6].
Напомене:
[1] Христос је наводно рекао, „Немате сазнања о томе шта сте радили у прошлим животима“. Тако је потврдио да не сумња у инкарнирање душа. Видети: Тина Луис Спалдинг, Христова писма, стр. 369. Када се мало размисли, људи који верију да је Исус Христос Бог, требало би да мисле и да је природно да као Бог напише писма и упути их Земљанима преко одабраног медијума.
[2] Кљосов, А. Анатолиј, Порекло Словена, Осврти на ДНК– генеологију, Мирослав, Београд, 2013.
[3] Миленко Николић, Карло Велики није постојао, стр. 107. Србско вече, стр. 38.
[4] „Сањтија Перунове Веде“, Црквено издаваштво, „Асгард“ 7510 (2001г.) и Аљоша Бранков Арсеновић, Обредне пјесме древних срба из индије, Прво издање, „Мирослав“, Београд, 2022. Занимљиво је да се Беловође помињу у ведама и књизи „Земља душе“ Олге Каритиди. Можда би се из те везе могла сазнати истина о исконској важости Белогође.
[5] Fred Adams i Greg Lohlin, Pet doba svemira – Unutar fizike večnosti, Informatika, стр. 26.
[6] Намеће се питање: Када ће неки србски историчар написати књигу попут књиге „Ударац руских богова“, Владимира Алексијевича Истархова, иако у тој књизи реч СРБ не постоји, што је још један историјски парадокс?
[7] Перунове веде, стр. 524 и 543.