Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Из Мериленда се надгледа свет

MerilendОвај новинарски напис објављен је под насловом „Мериленд у зони Сумрака“ у листу „Ревија '21'“ број 6 (септембар/октобар 2003.), а затим под истим насловом у листу „Наша ћирилица“ број 1, 15. новембра 2003. и под насловом „Сеоба шпијуна за виђење на даљину“ у листу „Сведок“ број 491, 20. децембра 2005. године.

Америчка држава Мериленд подсећа на планетарни мозак, будући да у различитим мисијама подстиче инстинкте, интуицију, интелект и имагинацију људи – ко зна с којим намерама и циљевима.

Када је реч о истраживањима свести и контроли ума, незаобилазно место заузима америчка држава Мериленд. Тамо, како тврди Адам Манделбаум, „видовњаци које је обучила ЦИА астрално путују етром како би шпијунирали стратегијске и тактичке циљеве, откривали оборене летилице и лоцирали таоце“. С друге стране, пажљивим читаоцима не промичу занимљиве геополитичке информације у којима се често помиње та земља. Како се много тога у вези с мозгом догађа у малој држави Мериленд намеће се питање: да ли је реч о близини Вашингтона, некој уврнутој ратној симболици, или су (астрална) дешавања у држави Мериленд нешто више од тога.

Вероватно је веома мало људи који не знају, да је последњи пропали састанак лидера САД, Израела и Палестине одржан од 12. до 26. јула 2000. у Кемп Дејвиду у америчкој држави Мериленд. Разговор је био неуспешан. Није било лако заборавити историју и поделити Јерусалим. Помнијим ТВ посматрачима остала је у сећању необична слика, када су се израелски премијер Ехуд Барак и палестински лидер Јасер Арафат, прилично грубо саплитали један о другога, уз усиљени осмех. Пратили су Била Клинтона сусретљиво и трапаво. Понашали су се као да су опијени. И претходни привремени мировни споразум потписали су у конгресном центру „Вај“ у Мериленду.

У моменту обарања америчког авиона Ф-117А, код Буђановаца у Срему, обавештенији људи су знали да се један авион истог типа распао изнад Мериленда 15. септембра 1997, током ваздухопловног митинга.

Та држава је у мислима свих који знају да је америчка „навика“ да се мир успоставља у условима који подсећају на рат – у војним базама. Изгледа да је и место одлучујућих сусрета одређено америчком доктрином у којој пише да циљ САД није успостављање мира, него да кризе треба ставити под контролу. То значи: бити увек присутан тамо где су сукоби, имати наоружање, продавати наоружање – живети од криза и ратова. Зато није чудно, што после потписаног споразума о миру у новембру 1995. у ваздухополовној бази Рајт-Петерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, никако да се догоди прави мир на Балкану.

 

Сателитске очи и уши

Satelitske oci i usiУосталом, много тога изгледа мистично и несхватљиво када се посматра све што чине велике силе, посебно Сједињене Државе. Једино је јасно да је све што се догађа на јавној сцени, много непрозирније. Наспрам прикривених и замагљених друштвених односа, у физичкој, биолошкој, енергетској, душевној и духовној сфери, све је мање тајни. Али, какве везе има Мериленд са светским тајнама? Можда зато што су у Мериленду најважнији системи за осматрање планете? Читањем сателитских и авиоснимака могуће је разликовати руде, квалитет вода (да ли је кисела или обична, чиста или затрована) и врсте стена. То је веома значајно и с војног становишта, будући да неке стене пружају потпуну заштиту од радиоактивности. На основу података добијених из сателита, може се одредити стадујум развоја појединих врста биљака, и слично.

Сателитско даљинско осматрање је изузетно моћно. Кери Вилијемс, председник EOSAT компаније (EarthObservationSatelliteCompany), која се бави опсервацијом Земље помоћу Ландсат сателита, сматра да ће та врста истраживања изменити начин гледања људи на нашу планету. Његова компанија смештена је у месту Ланхам у Мериленду. Своје виђење Вилијамс је објавио у часопису „Space technology international“ под насловом „The view from above“. При том је указао на предности које пружа савремена технологија за осматрање из космоса.

Осматрачки Мериленд је мистериозан дуготрајно и у разним областима. Оливер Будби, грађанин Мериленда, описао је случај др Френка Олсона, који је у време Хладног рата истраживао биохемију и бактериологију за потребе ЦИА и војске Сједињених Држава. Радио је у Специјалном војном оперативном одељењу у месту Фредерик у Мериленду. Имао је нешто више од 38 година када се „бацио“ кроз прозор с 13-тог спрата њујоршког хотела „Statler“, 28. новембра 1953. године. Двадесет две године касније, председник САД Џералд Форд, упутио је извињење породици, јер су Рокфелерова комисија и докуменати ЦИА потврдили да је био жртва „ЛСД експеримента“. Ради „контроле ума“ у пиће му је убачена дрога.

У вези с истраживањима неидентификованих летилица, које према реакцијама грађана САД опседају њихове просторе (чувени су црни хеликоптери без ознака), председник Роналд Реган је 4. децембра 1985. године студентима више школе у Фолстону, у Мериленду, рекао и следеће: „Упозорио сам Михаила Горбачова да не можемо да чекамо да се нека страна врста спусти из универзума на нашу планету и да нам прети. Стога морамо да се држимо заједно“. Уосталом, у тајним документима ФБИ и пројекту „Плава књига“ (бр. 62-83894, од 14. јануара 1977.), забележено је да је група „Дванаест величанствених“(МЈ-12), коју је формирала влада САД ради праћења неидентификованих летећих објеката, тајно радила на универзитету Џонс Хопкинс у Мериленду. Један од дванаест чланова групе, која постоји од 1947. године, директор је тог Универзитета.

Мериленд се у свету не помиње само због војно-безбедносног аспекта. Мада није јасно откуд у једној савезној држави толико значајних војних институција. На пример, тамо су институти попут Војног истраживачког института за одбрану од хемијских агенаса и Војног института за истраживање инфективних болести. Зато није чудно што се војска САД припрема за учешће у асиметричним операцијама. Много је мистичније што се тамо припремају видовити војници: „Визија о војницима суперменима... схваћена је довољно озбиљно те је оформљена група истраживача тог концепта при војној лабораторији за људски инжењеринг у Абердину, у Мериленду“. О најновијим мерилендским истраживањима психотронике писао је у својој књизи „Сенке рата“ Адам Манделбаум, бивши службеник ДИА (Војна обавештајна служба) и НСА (Агенција за националну безбедност).

 

Контрола ума?

Kontrola umaЗанимљиво је што се управо у тој држави истражују могућности тзв. телепортације, или „виђења на даљину“. Вероватно ће резултате истраживања ускоро обелоданити експерти смештени у Форт Миду. У том граду је (да ли случајно баш у том?) 1977. године Обавештајно-безбедносна команда INCOM (Intelligence and Security Command) формирала војни центар за решавање проблема у области психотронике.

После свега што се догађало у Мериленду, није чудно што су међу првима о новом електромагнетном оружју говорили др Едвард Телер и Клеј Естерли управо у држави Мериленд. При том су објаснили принципе на којем је то оружје засновано и финесе примене екстремно нискофреквентних електромагнетних поља код „несмртоносног оружја“. Догодило се то на Универзитету Џонс Хопкинс у Лорелу – у новембру 1993. године. При томе, Едвард Телер је био домаћин, Клеј Естерли је стигао из Националне лабораторије у Оук Риy, а Пентагон су тада заступали научници из још четири истраживачка центра. На основу њихових (са)знања, најновија технологија радио-биолошког (или „психичког“, душевног) ратовања је, заправо, споредни производ усавршених инструмената за праћење психолошког понашања космонаута приликом космичких летова. (Познато је да су уређаји за мониторинг, из којих је произашло наведено електромагнетно оружје, у ствари, намењени за контролу, надгледање, односно приказивање свега што је снимљено у току летова кроз свемир).

Излагања наведених америчких истраживача свести била су по много чему историјска, јер је рат добио још једну званичну димензију – непосредни утицај на кору великог мозга. Тако је објављен нови рат, не само кори великог мозга (неокортикални), него и тотални рат, у којем циљ може да буде брисање свих или неких функција људског мозга, све до његовог физичког уништења.

Уз то, за геополитичке и геостратешке аналитичаре, занимљива је и информација објављена у књизи „Контролори ума“. Наиме, аутор књиге Мајкл Милер дошао је до података да су „тропоскејтери“ и „брејн бластери“, који су нека врста електромагнетног оружја, поменутог први пут у Мериленду, стигли до Ирака преко фирме „Маркони“. Зато није чудно што никоме није јасно какво су оружје за масовно уништавање тражили инспектори УН у Ираку: електромагнетно или биохемијско.

Осим утицаја енергија на људски организам, које је изазвао и/или произвео човек, у Мериленду се истражују и суптилнији, природи ближи, психотронски феномени и начини парапсихолошког деловања.

Вероватно постоји процењен разлог за то што америчка администрација склапа споразуме баш у војној бази „Петерсон“. Реч је о бази из које је полетео први авион, који је бацио атомску бомбу на Хирошиму. Није без разлога ни то што је иста администрација под утицајем „Елите“ изабрала да нападне Багдад крстарећим ракатама са разарача под истим називом („Петерсон“), као што је то учињено 26. јуна 1993. У сваком случају, неспорно је да су посреди организоване психолошке операције.

Исто тако није спорно, да се намерно утиче на психу када државници потписују најзначајније документе у војним базама, а у послузи су уместо конобара намргођени, наоружани војни специјалци. Такво нешто може да се догоди само у америчком Мериленду. То није било чудно само онима који су знали да Бил Клинтон и његова Хилари верују у духове. Познато је да су помоћу медија покушавали да добију савете од чланова породица давно умрлих, успешнијих председника Сједињених Држава.

Најважнија и најмоћнија сателитска компанија САД (и света), центар НСА, институти који изучавају ЕМЕ (електромагнетну емисију) и њен утицај на људски мозак, чувена војна база Кемп Дејвид, војно-обавештајне команде и Институт за политичке студије балтиморског Универзитета Џонс Хопкинс смештени су, такође, у малом Мериленду. Као и Тејвисток институт у Великој Британији, који финансирају фондације под покровитељством краљевске породице и породица Мелон, Морган и Рокфелер, већину мерилендских институција материјално подржавају Фондација Форд, Сорош фондација, Фонд браће Рокфелер и други иницијатори и креатори „новог светског поретка“.

Можда Мериленд и није град чаробњак, будући да се и над њим распадају Ф-117А слично као над Сремом. Да би се одгонетнула мистерија коју чува та мала универзитетима и институтима начичкана земља, треба сачекати још неколико година, да се отворе досијеи који крију застареле тајне обавештајних служби. Отворена су питања о томе колико ће људи програмирати мерилендски систем СИГИНТ (за контролу ума пробраних особа) и до којих простора ће досегнути зраци ХААРП-а (реч је о систему који ради на фреквенцијама људског мозга) са Аљаске. Можда у експериментима неће учествовати ХААРП, а сигурно хоће неки сличан систем, јер ХААРП можда више не постоји. (Сумња је основана, будући да је разорни земљотрес од 7,9 степени по Рихтеровој скали захватио регион у коме се он налази(о). То се „догодило“ 3. новембра 2002, према америчком времену у 13 сати и 12 минута.

Можда се никад неће сазнати шта се то значајно догађало под тајанственим ваздухопловним мерилендским хангарима и шта је са гигахерцном контролом ума? Да ли се искључује систем СИГИНТ за време бројних преговора? Да ли су сви стручњаци из базе Форт Мид пуштени на одмор док се радило на споразумима? Зашто су баш у Кејп Дејвиду 8. септембра 2002. Џорџ Буш јуниор и Тони Блер изјавили да ће напасти Ирак и да треба да увере остатак света у оправданост свог става? Хоће ли се преговарачи икад пожалити да им се нешто догодило у „зони сумрака“, или ће упитати некога откуд баш тамо да се договарају?

Свакако све наведено има и психолошку димензију. У човекову психу увлачи се снажна стрепња, заснована на повећаним могућностима да, у случају злоупотребе прикупљених података, изгуби индивидуалност и интимност. Ту се укључује моћ мисли, сугестибилност, плацебо ефект. Све то је логично, будући да постоје сви услови да сваки појединац буде непрестано праћен, узнемираван и условљаван.

У круговима истраживача морала, психе и свести познато је да информације, и посебно изговорене речи, најснажније утичу на психу и свест људи. Зато пуну пажњу посвећују необичној концентрацији институција које у Мериленду раде на прикупљању информација и истраживању људског мозга. Колико је Мериленд ангажован у планетарној контроли људи, могуће је сазнати уколико се потврди податак који је изнела др Рауни Килде. Она је под насловом „Microchip Implants, Mindcontrol and Cybernetics“ нагласила да не треба заборавити да Сједињене Државе (у Мериленду) и Израел поседују суперкомпјутере. Они обрађују податке четири милиона пута брже од људских мозгова, што значи да ће за пар година, уз помоћ вештачке интелигенције, бити надгледан читав свет.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 341 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd