Одређеност је угрожена

Nikola Tesla1 CopyЖивимо „на крају времена“, „на крају историје“, „на крају философије“, „на крају крајева“... Једино је неспорно да је реч о специфичном времену на додирници миленијума, између ере информатике и ере нанотехнологије, између Ере Рибе и Ере Водолије, по уласку Сунчевог система у ново звездано-планетарно простор/време, када се мења резонанца на којој вибрирају људски мозак, планета Земља, јоносфера и ко зна шта све у космосу. На крају смо неког од бројних космичких циклуса. То значи, да се све у вези са човеком подиже на виши ниво, и то двоструко виши.

Да ли је све постојеће сМИСАО – и ништа више од тога?

Smisao zivotaНикола Тесла је живео у време када су теозофска схватања, по свему судећи, имала много више утицаја на светске процесе, у односу на почетак 21. века. Није чудно што је лички Србин јавно поставио питање: „Којом би звезданом или земаљском енергијом требало нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови?“ Поставио је још једно занимљиво питање: „Како уништити енергије зла и патње у којима пролази човеков живот?“ 

Криза науке

Kriza naukeНеокортикални рат, наравно, није планиран безразложно и безусловно. Његов настанак условљен је достигнутим у развоју људског друштва и празнинама, пропустима, аномалијама и недоследностима у том развоју. Општој информационој, а тиме и кортикалној, конфузији доприноси и један натпроблем епохе – могућности науке уопште, посебно друштвених наука – који изазива последице сличне последицама доктринарно регулисаних неокортикалних дејстава. Наиме, конфузији могу допринети свака неодређеност и неизвесност, а нарочито нејасна животна парадигма. Не треба запоставити ни проблем узајамног (не)разумевања људи са различитим нивоима и врстама знања, јер се догађа да исте речи различито схватају и тумаче.[1]

Информације стварају стварност

Sea DanceИнформација је основни садржај енергије којим се она самообликује и претвара у материју. У току преобличавања енергије у материју и обратно, односно у време самообликовања енергије, једино информација остаје неизмењена. Она се условно може избрисати једино у мисаоној фази, на свом извору, док је кошмарна, односно док се не уобличи у речи. Када постане део информационог омотача, тада ни брисање на извору није могуће – информација постаје вечна. Човек се може ослободити информације само заборавом, подсвесним прихватањем, или „присвајањем“ другачијих информација, односно заменом другим информацијама. Свака новонастала информација гравира се у информациони холограм целог космоса. Информације приказују својства енергије и материје, а уз то условљавају све односе и процесе у универзуму. Оне су средство за претварање енергије у различите облике и за стварање различитих материјалних стања.

Душа мисли

Dusa misli

У напису под насловом „Тајне вере и живота“, св. Јустин Поповић Ћелијски и проф. Велимир Хаџи-Арсић заступали су, у вези с основама Богословља, за сада непобитан став да је људска душа несазнатљива и да ће таква трајно остати. Цитирали су, при томе, најугледније научнике свог времена, јер тако су мислили и психолог Теодјул Арманд Рибот, природњак Карл Фогт, филозоф Вилхелм Јерусалем, енглески физичар Џон Тиндл, француски психолог Паулин Малаперт и нобеловац Алексис Карел.

Душу морамо упознати

Dusa2Намерно вам нудим да прочитате само само један од додатака у трећем издању књиге Како мислити – исцељивање информацијама, односно другом издању књиге Мислим – исцељивање информацијама. Без обзира да ли сте читали наведена издања, требало би да уочите колико труда улажем да приближим људима најважнију тему човечанства, а та тема је „Душа“. Мислим да без познавања душе, људски род нема никакву шансу да избегне суноврат. Дакле, сегменти који следе треба само да вас замисле и можда нагнају да се запитате шта је онда написано у поменутим књигама, будући да је овде приказан само део допуне. Ништа није обавезно, али грешите ако мислите да није важно. Понуђено ван контекста изгледа нехарминично, а у контексту са већ објављеним даје засигурно сувислу целину и може многе душе подићи на виши ниво. Молим вас, немојте судити о књизи на основу сегмената. Циљ је да се заитересујете за књигу у којој је душа колико је могуће студиозно и на научним сазнањима заснована. Све што је овде записано није написано у претходним издањима, али није у колизији са основним текстом. Напротив.

Зашто волети животиње

Zagrljaj sa lavomОд људи не очекујем већу љубав од оне коју ми већ пружају. Али, од животиња очекујем још више безусловне љубави и зато им посвећујем још један напис да знају колико их волим. Знате да сам један напис већ посветио животињама (најављујући своју књигу Освешћење, у којој сам писао о односу према животињама, као основи освешћења), а имам намеру на исти начин да се одужим биљкама и Мајци Земљи. Волео бих да имам искуства Ане Брејтенбах.

Остваривање жеља

Ostvarivanje zeljaВеома мало људи схвата која је улога мисли у космосу, колико су оне моћне и зашто треба размишљати о мислима. Свака жеља се остварује и само од тога докле се протеже мисао, зависи када ће се остварити ономе ко било шта помисли, односно прихвати надошлу идеју. Мисао је носилац информација, а садржај мисли обликује жеље, вољу, веру, менталне представе и намере.

Душа

dusa1Када сам се сусрео са делима Беле Хамваша, основна мисао ми је била да је спојио религије, филозофију, теозофију, окултизам, уметност и науку, те да се у основним ставовима слажемо у вези с односом између личности и душе. Уосталом, сматрам - баш као Хамваш - да Ја (личност) није ништа друго до функција душе. Другачије речено, душу условно делим на примарну и секундарну душу. Притом је примарна душа бесмртна, универзална, свевремена, а секундарна је смртна, индивидуална, овоживотна. Можда је најбоље да кажем у неколико ставова по чему се разликујемо, али то има смисла да се напише тек на крају. Зато пишем најсажетије о души оно што чини наше мисаоно сагласје.

Ћелије су паметне

Celije su pametneИнтернет часопис „RYL“ број 35, јануар 2018.

Садржај написа прилагођен је за треће издање књиге Мислим – исцељивање информацијама.

Умност ћелија постаје из дана у дан све мање спорна. Боље речено, све мање је чудно када се потврђује став изнесен у књизи Дитера Брерса (Ре)волуција 2012 да људске ћелије „располажу врстом мозга.“[1] Дитер Брерс, познати немачки биофизичар, члан научног института International Council for Scientific Development (ICSD), истраживао је од 13. октобра 1995. године утицај соларних активности и електромагнетних поља на људски мозак и свест људи. Установио је да краткотрајне осцилације Земљиног магнетног поља доводе до значајног пораста депресија и срчаних удара, а истовремено да појачавају креативност и телепатске способности. Чини се да су наведени утицаји усмерени на подручје „дремежа“, када мозак вибрира од девет до 11 херца. Али, треба уочити нагласак да није реч о мозгу у глави човека, већ о мозгу ћелија. Када се испоље утицаји енергетских поља на организам, настаје тренутни кошмар, који се потом полако разлаже и претвара у хармонију и разборитост. Као да свако узима своје. Све подсећа на еволуитивни развој.

Страна 1 од 4

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 299 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd