Душа између рађања и љубави
Садржај овог текста је унапређен у књизи "Мислим - исцељивање информацијама".
Карл Густав Јунг је исправно мислио да је душа посредник између свесног субјекта и субјекту неприступачних дубина несвесног, да приступ души мора бити холистички (јер је она недељива целина, у којој „све зависи од свега“), да како год замишљали однос Бога и душе она не може бити нешто издвојено, будући да јој је подарена способност одношења према божанству и, коначно, да душа неспорно поседује религиозну функцију.
Мада је човек четвороструко кодиран (вечним душевним записом, генетским кодом, утицајем галактичког склопа у моменту зачећа и именом), он на сва четири кода може да утиче.
Све на нашој дивној планети везано је за односе међу душама. Из тих односа произилазе неспоразуми, сукоби, ратови, али (што је најлепше) и истинска љубав. Будући да је душа, према схватањима др Бранислава Петронијевића, апсолутно несвесно, важно је да се зна да је освешћивање душе везано за њено препознавање од стране њеног двојника – личности. Свака личност је посебна, јер има своју самобитност, што подразумева персоналност, односно идентитет – оно што је разликује и издваја од других личности. То што је идентификује као посебност је њен идентитет.