HipokratЛечити или исцелити?

Стварност „маскембалске пандемије“ заиста личи на рат против „невидљивог непријатеља“. За нешто више од годину и по дана, испоставило се да су плаћеници фармаколошких компанија и Рокфелерове фондације, који од почетка 20. века инсистирају на вакцинама и лековима, успели да пониште теорију о вирусима. Сада су вируси паметнији од људи, отпорни на све услове, непредвидљиви, иако изоловани нико их није видео, заразнији него икад, раширени унедоглед и према проценама фармаколога никад неће напустити људски род. Не зна се да ли су природни или вештачки, нити где се све налазе. Када се организам „зарази“, а сви организми су уникати, већином се одлази код лекара и добије лек или вакцина. То се чини са неограниченим поверењем у лекара и лек, мада пацијент најчешће не зна шта се у леку налази, где ће отићи и на шта ће у организму утицати – како ће га тај организам примити. У тренутној пандемијској ситуацији, из аспекта моћи мисли и моћи вере, може се рећи: ако човек верује да постоји вирус (чак и када не постоји) највероватније ће се заразити; ако човек верује лекарима и вакцини, највероватније ће вакцинисан бити срећан када није на респиратору; ако верује у моћ респиратора (а стигао је протоколарно до њега) – бориће се за живот, с вероватноћом да ће преживети мањом од 50 одсто. Иако је проценат смртности од Ковида 19 мања 0,91 одсто, Земља је према прогнозама фармацеута постала опасна по живот.

Vakcine K19Срби у рату са невидљивим непријатељем и мутантима

Луциеријанци су, по свему судећи, успели у свом највећем апокалиптичком подухвату: поделили су људски род на људе сa и без хемикалија у себи.
Скоро цео један век Рокфелер фондација, холивудска индустрија и Институт „Тејвисток“, припремали су људски род на опасни сукоб људи и мутаната (проблем је што су насилни). Научници који изучавају ћелије закључили су да пријемом страних, неприродних супстанци у ћелије жива бића постају мутанти, у случају људи – измењени људи.
Доктор биолошких наука Брус Х. Липтон је у својој култној књизи Биологија веровања – Научни доказ о надмоћи ума над материјом изнео неколико значајних ставова, који могу да буду основа за размишљање о вакцинама, посебно оним које мењају РНК у људским ћелијама: Основни Липтонов став је: „Модификовани гени мењају друге организме у околини“. Други је космолошки: „Када промените параметре неког протеина у једној тачки тако комплексног система путева, неизбежно ћете променити и параметре других протеина на небројено другим тачкама унутар међусобно испреплетаних мрежа.

Будући да је притисак вакцинаша да здрави људи приме у себе фармацеутске лекове и вакцине све већи, треба узети у обзир мишљење Бруса Липтона о стању савремене медицине: (1) „Јатрогене болести су водећи узрок смрти у САД, будући да су нежељени ефекти лекова које прописују лекари одговорни за 300.000 смрти“, (2) „Лекари су ухваћени између интелектуалног чекића и корпоративног наковња“ и (3) „Људи су се развили као допуне, односно комплементи природе која их окружује, ако промене ту околину више неће бити у сагласју са њом – неће се уклапати“. Наведено значи, осим да се вакцином мења човек преко неприродне измене састава његових ћелија, да ће убудуће паралелно живети природни људи и измењени људи и што је много важније, тако измењени људи утицаће енергијски и информационо на све створено у умном свемиру, јер је све у свемиру енергијски умрежено. Тренутно је сва планетарна моћ у рукама луциферијанаца и лажљивих Хананаца, који се јавно, чак и пред камерама, хвале да су примили супстанцу која им мења суштину.

Вакцине – неоружани облик агресије

Vakcine2Живимо у занимљивом времену при крају апокалипсе и на почетку освешћивања. Хтели би грађани Србије у Европску унију, а не би хтели у НАТО алијансу; хтели би да буду једнаки са осталим Европљанима и да их Запад више не убија, а не би хтели да им Европа отима Косово и Метохију. Челници у Европској комисији, где су окупљени језуити и вавилонци (хермесовци и хирамовци) не намеравају да оставе Србе на миру и да им гарантују да их неће и даље убијати, прогонити и отимати територије.

 Уврежени узроци ратова

Uzroci ratova1Постоје ретки написи у којима се помињу узроци ратова. У већини написа указује се на економску и политичку димензију рата, потом на религије, а често на ауторитарне режиме и грамзивост владара. Књигу са тим насловом нећете пронаћи, а нећете погрешити уколико закључите да су сви прилози под насловом „узроци ратова“ површни и скоро бесмислени. Нигде се не улази у суштину људског рода и истину да је планета Земља простор на којем владају мржња, лаж и неслобода. Све супротно од Бога, који је извор љубави, истине и слободе. Земља је по свему судећи планета ратова. Зашто? О томе треба да мисли сваки Земљанин. 

Никола Тесла и рат

Nikola Tela i rat2Извод (поглавље) из књиге „Мисаони изазови“, коју је објавила издавачка кућа „Пан-Пласт“ у Београду, 20. августа 2013. године. Прво издање те књиге, са истим садржајем поглавља, објављено је под насловом „Скривено мисаоно оружје“ у ИПА „Мирослав“ (Београд) 2003. године.

Закон о амнестији с војног аспекта

Zakon o amnestijiДискусија проф. др Светозара Радишића, пуковника, на саветовању о теми „Заштита људских права и слобода у Војсци Југославије“. Организатори: Београдски центар за људска права и Центар за цивилно-војне односе из Београда, 30. јануар 2001. године

Официрима није душевно лако, нити логички, једноставно да говоре о амнестији „дезертера“. Први разлог за то је суштина официрског позива. Познато је, како је писао Андре Гаве, да „служба официра у себи садржи интелигенцију, карактер, оданост, самопрегор и самоодрицање у обављању добровољне, разумне, сталне, императивне и апсолутно моралне грађанске дужности, која апсорбује све појединачне снаге и тражи жртве. Старешина и његов потчињени су на служби увек присутне заједничке војничке дужности. При томе су комадовање и послушност подједнако часне радње, засноване на узајамној привржености. Официр је једини службеник коме је држава дала опште овлашћење своје суверене власти, јер је ставила у његове руке грађане, па их принудила да му се потпуно повинују, да би их на тај начин увела у службу најтеже грађанске дужности. Пошто се ванредна власт официра примењује у раду над људима, командовање мора бити човечно и морално. Старешина нема права да понижава свога потчињенога, да га вређа, нема права да га обмањује. Лаж, обмана, злоупотреба, грубост заслужују исти презир… Једнакост пред дужношћу је главни закон у војсци… Старешина не може ни у чију корист чинити нешто на уштрб службе и сви људи из његове јединице морају бити у његовим очима једнаки… Правичност је главно својство сваке моралне снаге…"

Војска Југославије и медији

Vojska Jugoslavije i medijiОвај новинарски напис објављен је под насловом „Медији и Војска“ у листу „Војска“ бр. 578, 27. фебрура 2003. године, а потом преузет на сајт „Васељенска ТВ“ 20. Априла 2010. године.

Напис је припремљен за научни скуп о насловљеној теми.

„Силна је реч, као гром. Она поражава грешника, мелем је болноме и потиштеноме, утук је развратноме, а опомена богатоме…“.

Свети Владика Николај Велимировић

Савршено тотално ратовање

Savrseno totalno ratovanjeОвај новинарски напис објављен је под насловом „Савршено ратовање“ у војном листу „Војска“ бр. 572, 16. јануара 2003. године.

Нове врсте ратова приморавају теоретичаре у области ратне вештине да обогате садржаје теорије о ратовима новим дефиницијама и класификацијама. У све савршенијим сукобима настоји се да се тежиште дејстава пренесе из војне сфере у сферу у којој се утиче на психу, вољу, осећања и имагинацију људи, како би агресор лакше и једноставније остварио своје „виталне интересе“.

Психотроника иза седам војних брава

PsihotronikaОвај новинарски напис објављен је под насловоим „Психотроника иза седам брава“ у фељтону „(Зло)употреба мозга – неокортикални рат“ (лист „Вести“, 29. јануар 2005. године)

Влада Сједињених Држава потрошила је преко ЦИА више од двадесет милиона долара на истраживања менталне пројекције. Паранормалне активности примењиване су у ратовима одувек и то не само као средство прикупљања обавештајних података, већ, и пре свега, као средство психолошког рата.

Како (не)писати чланак за „Војно дело“

Vojno delo 1995Овај теоријски напис објављен је под насловом „Ратна вештина у војним часописима“ у зборнику радова „Војна наука и доктрина“), Сектор за школство, обуку, научну и издавачку делатност ГШ ВЈ (Институт за Војностратегијска истраживања), у Београду, 1998. године. Када сам написао текст био сам доцент војних наука.

„Војно дело“ сам волео и био му, у улози главног и одговорног уредника, посвећен дуже од шест година. Данас (2017.) га волим само архетипски. Мислим да су га унаказили сарадници окупатора после 2000-те године. Чак су му изменили и изглед, облик и садржај. Сада раде за наше дојучерашње непријатеље (НАТО, САД и ЕУ). Када сам 2015. године свратио у Редакцију, осећао сам се као непозната и непожељна особа. Да не верује човек ко је сада тамо главни и одговорни уредник. Ни кафу ми није понудио (не пијем кафу).

Страна 1 од 2

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 210 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!