Лечити или исцелити?
Стварност „маскембалске пандемије“ заиста личи на рат против „невидљивог непријатеља“. За нешто више од годину и по дана, испоставило се да су плаћеници фармаколошких компанија и Рокфелерове фондације, који од почетка 20. века инсистирају на вакцинама и лековима, успели да пониште теорију о вирусима. Сада су вируси паметнији од људи, отпорни на све услове, непредвидљиви, иако изоловани нико их није видео, заразнији него икад, раширени унедоглед и према проценама фармаколога никад неће напустити људски род. Не зна се да ли су природни или вештачки, нити где се све налазе. Када се организам „зарази“, а сви организми су уникати, већином се одлази код лекара и добије лек или вакцина. То се чини са неограниченим поверењем у лекара и лек, мада пацијент најчешће не зна шта се у леку налази, где ће отићи и на шта ће у организму утицати – како ће га тај организам примити. У тренутној пандемијској ситуацији, из аспекта моћи мисли и моћи вере, може се рећи: ако човек верује да постоји вирус (чак и када не постоји) највероватније ће се заразити; ако човек верује лекарима и вакцини, највероватније ће вакцинисан бити срећан када није на респиратору; ако верује у моћ респиратора (а стигао је протоколарно до њега) – бориће се за живот, с вероватноћом да ће преживети мањом од 50 одсто. Иако је проценат смртности од Ковида 19 мања 0,91 одсто, Земља је према прогнозама фармацеута постала опасна по живот.
На основу објављених података из прошлости, постоји основана сумња да иза свега што сугерише Светска здравствена организација (СЗО) стоји „Црно племство", односно „Црни папа" са језуитским генералима попут Алберта Пајка, или Ханани. Сумњиве су и Уједињене нације са Агендом 2030, те Агендом 21, Евентом 201 и, на неки начин, Немачки Бундестаг са Документом бр. 17/12051 из 2012. године. Чини се да важну улогу у пандемији играју кадрови окупљени у Лондон ситију, за који проверљиво ради фармаколошка мамонистичка мафија.
Но, све наведено није пресудно важно. Основни утисак је, да су се владари приближавањем вештачкој интелигенцији удаљили од природе, јер су заборавили да су за све поремећаје у организму пресудне „умна енергија“ и информације. Вероватно су зато своје лекове и вакцине ставили испред исцељивања енергијама. Пропуст да потисну или пренебрегну истину да је основа свемира енергија, може изазиваче пандемије довести, и вероватно хоће, до (за њих) неочекиваног пораза.
Ствараоци и заговорници „златне милијарде“ заборавили су, или запоставили, све истраживаче, који се налазе испред њих у различитим наукама. Требало је, на пример, да упореде у наукама и научним дисциплинама установљене податке о фреквентним опсезима вируса и осталих микроорганизама, али они су очевидно изван њихове врсте (са)знања. Да је неко из медицинске и фармаколошке струке то учинио, било би јасно шта све утиче на жива бића „у енергијском свету вибрација“, а све у свемиру је енергија, звук и светлост, све осцилује, све има одређену фреквенцију животног ритма. Све у свемиру је умно. Када „плаћеници“ спомињу непредвидљивост Ковида 19, изгледа да не рачунају на ту врсту умности.
Ради уништавања неприродних бактерија и вируса у људском телу, произведени су, много године раније, уређаји који раде и у фреквентном опсегу микроорганизама. Међу њима су најпознатији резонантни емитери MultiZapper 2000, Super Deluxe 2004 Zapper и Ultimate Zapper. Не треба заборавити да дуже од једног века постоје уређаји, попут пројектора снопа Т. Галена Хиеронимуса, „Магичне кутије“ Алберта Абрамса и генератора Ројала Рајмонда Рајфа. Данас доминирају програмирани инфотерапијски уређаји Генадија Јаковљевича Темњикова и Пјотра Гарјајева. Наведени уређаји могу да дијагностификују, уништавају микробе и вирусе, подешавају рад угрожених и инфицираних органа. Уосталом, др Бранислав Несторовић је у неколико наврата, у ТВ емисијама (на пример na TV b92 i Happy TV), рекао да Ковид 19 има фреквенцију 44 херца и да Руси имају најбоље уређаје којима је могуће да се резонанцијом уништи вирус.
Не постоје само фармаколози
Колико год се експерти из „струке“ (епидемиолози, имунолози, вирусолози...) чинили хуманим, они су и овај пут показали своје право лице. Пре свега у незнању, избором компромитованих представника и што је можда најважније – медијским кампањама против људског рода – потискивањем истине и договореном злоупотребом власти. Провидно је да су вакцине припремане више година уназад и да најављене 5Г и 6Г технологије имају посебну улогу у контроли кретања људи и контроли ума.
Не догађа се први пут у историји рат против исцељивача у корист лекара. Можда је први пут у историји да не дозвољавају приступ медијима нобеловцима и експертима са којима се информационо не слажу. Свакако је први пут преко информационих мрежа установљена забрана јавних наступа свима који су против усвојених протокола у организацијама које стварају „златну милијарду“, или убијају по Плану „Ноема“.
За подсећање је да су заговорници лечења уместо исцељивања (лекари и фармацеути), неутралисали, елиминисали, а вероватно и ликвидирали неке од у историји најумнијих људи. (У)чинили су то само зато што су сугерисали исцељивања уместо лечења.
На пример, Алберт Абрамс (1863‒1924) је користио методу лечења на даљину „магичном кутијом“ названом „динамизатор“. Завршио је медицину на Универзитету Стенфорд, а затим је наставио студије у Европи, у немачком граду Хајделбергу, па у Лондону, Берлину, Бечу и Паризу. Стечено знање помогло му је да по повратку у САД изађе на глас као стручњак и као предавач. Познати лекар успостављао је перкусиону абдоминалну везу између пацијента и здраве особе која служи као добровољни учесник у терапији. Кутију с отпорницима (имао је 13 патената, од којих су најпознатији „осцилокласт“ или „рефлексофон“) постављао је између пацијента и здраве тест-особе. На крају је пацијенте, после установљавања врсте болести, „лечио“ вибрацијама, односно фреквенцијом (електромагнетним импулсима) за коју је утврдио (или веровао) да је изазивала болест. Тако је резонанцом неутралисао узрочнике. Сада више научника, посебно оних који су доказали умност ћелија, својим радом потврђују Абрамсова размишљања. Био је чудан савременицима, једнако као Никола Тесла својим. Коштали су га његова доказана похлепа и завист колега, али то не значи да не постоји начин да се сазна да ли је могуће исцељивање на даљину, када је у међувремену доказано постојање бројних феномена за које се није зналу у време Алберта Абрамса.
Доктор Ројал Рејмонд Рајф је био научник и генијални проналазач кога многи пореде с Николом Теслом. Рајф је развио технологију која се данас користи у оптици, електроници, радиохемији, биохемији, балистици, авиотехници и медицини. Сматра се да је он родоначелник биоелектричне медицине. Опус његових радова је огроман, али, најинтересантније откриће које је могло да помери целокупну данашњу цивилизацију било је то да је рак болест коју изазива одређени вирус а да се може лечити коришћењем циљаних фреквенција које би изобличиле и растуриле лоше ћелије без оштећења здравих. Рајф је годинама радио, прикупљајући тачне фреквенције за сваки микроб који изазива неку болест. Јер, да би исцељивање било успешно, важно је да број фреквенције буде прилагођен ткиву. Током 1931. године, овај необичан научник је добио чак и почасну титулу доктора, а свечаност на којој му је диплома додељена названа је „Крај свих болести“. А онда, све је кренуло низбрдо. Моћници фармако индустрије су кренули у напад. Прво је покрадена Рајфова лабораторија. Потом је уништен његов специјалан микроскоп. Лабораторија с којом је сарађивао је изгорела, ређала се серија необичних смрти људи с којима је овај научник сарађивао или који су на неки начин били сведоци свега. Финансијски је уништена компанија која је производила Рајфове фреквентне инструменте којима је терапија извођена. И, на крају, полиција је запленила остатке педесетогодишњих истраживања. Др Рајф је остатак живота провео психички сломљен, умро је 1970. године у болници, од последица тровања валијумом и алкохолом. Многи верују да је убијен.
Докторка Рут Дроун (Ruth Drown) је конструисала камеру (усавршена Абрамсова кутија) којом је снимала органе и ткива пацијената, уз уптребу само једне капи њихове крви, чак и када су пацијенти били стотинама, па чак и хиљадама километара удаљени. Иако је добила британски патент, опрема јој је конфискована. Пресвиснула је од туге (Видети: Piter Tompkins i Kristofer Bird, Tajni život biljaka – Zadivljujuća priča o fizičkim, emocionalnim i duhovnim odnosima izmedju biljaka i čoveka, стр. 383).
Одгонетка наведених могућности би преобразила науку и вероватно решила или ублажила проблеме још једне упорне, светске фармаколошке фарсе. Сада знамо коме смета да постоји више од 7 милијарди и 865 милиона људи и коме сметају решења која су у области исцељења, а не у области лечења. Лекови су скупи и често опасни, а мамонисти незасити и распрострањени. Такозваним надлежнима, не смета „сукоб интереса“, када се са екрана и из „кризних штабова“ јављају запослени у фармацеутским корпорацијама и озлоглашеним фондацијама. Познато је да те институције дуже од једног века најављују, протежирају и нуде вакцине као једина решења, иако то није истина. На срећу, постоје вредне струке са више драгоценог знања од медицинских и фармаколошких.