Проф. др Светозар Радишић
Oкругли сто о теми „Kвантна медицина“
У организацији Актива за квантну медицину Секције за акупунктуру Српског лекарског друштва и Удружења за развој квантне медицине „Quanttes“
Назив дискусије:
2. октобар 2009. у 18.00
Сложена ситуација у којој се тренутно налази Србија и читав свет, толико је нестварна и екстремна, да постоји основана сумња, да је вирус Ковид-19 створен вештачки у специјалним војним лабораторијама Запада и да је употребљен као биолошко оружје с одређеним циљевима. Мада је ово засад недоказива хипотеза, када се укрсте подаци о особинама Корона вируса и последице пандемије, о масивном распоређивању снага НАТО-а у близину граница Русије (у склопу војне вежбе „Europe Defender 20“), о мигрантској кризи и тренутној изузетно компликованој, напетој и крхкој геополитичко-економској ситуацији у свету, не може се и не сме искључити могућност да је реч о новом глобалном социјалном и биолошком експерименту in vivo на становништву, у којем су улоге добили Светска здравствена организација, медији и државне администрације, као и подсистеми, као што су здравствени систем, полиција и војска.
Али актуелни догађаји се могу посматрати и у много ширем контексту, у оквиру деловања космичких сила и циклуса. О томе су говорили Никола Тесла, Георгиј Иванович Гурђијев, Пјотр Дамјанович Оспенски и многи други научници. Реч је о томе да космичке силе и нарочито сунчева активност, имају много већи утицај на нашу планету него што смо свесни, од простог утицаја на расположење људи, до цикличних економских криза, друштвених превирања, ратова, па и пандемија.
У „седмом дану апокалипсе“ људи стрепе због присуства бројних пошасти и моћних заговорника пројекта названог „Златна милијарда“. Програми о загађености ваздуха, попут „AirVisual“, небо ишарано траговима названим „кемтрејлс“, присилне стерилизације, вакцинације и микрочиповања, уништавање биљне и животињске флоре, бројне антене на крововима које нису одобрене од грађана и недовољно позната 5Г технологија, појачавају судбоносну стрепњу. Ипак, највише несагласја је у вези са утицајем емектромагнетне енергије на жива бића. Физичари тврде да вештачка зрачења не штете људском организму, а метафизичари да вештачка зречења изазивају најтеже болести.
У књизи Веселина Џелетовића Српско срце Јоханово доказано је да срце мисли. Била је то још једна потврда православног начина мишљења да треба мислити срцем, а не мозгом, јер је мозак могуће прeварити савршеним лажима. Писао сам о том феномену у књизи Док мисли стварају космос на страници 43.
Не знам да ли у неком другом језику, осим у србском, постоји овакав мисаони и логички склад, да непосредно из речи универзум проистиче значење универзалног ума. О тој игри речи и значења писао сам у књизи Док мисли стварају космос на страници 27.
Спремам се за мали истраживачки подухват, не би ли презентирао јавности шта све људи не уче у школи, а важно је за њихов живот. Полако слажем мозаик истине. Један од „бисера“ објавио сам у књизи Освешћење, на страници 85.
Када се човек смртно разболи, а нико то није могао ни да наслути, намећу се размишљања о могућим изазивачима болести. Неки од савременијих су поменути у мојој књизи Магичност мисли на страници 14.
Подразумева се да није једноставно владати сопственим мислима и изазивати жељене ефекте. Некада мисли изгледају свемоћне (када разболе човека), а каткад немоћне уз невероватно велики труд да нешто негативно спрече. Чини се да се лакше и чешће догађа да мисли самоуниште човека него да му помогну у самоисцељивању. То важи и за утицај мисли на даљину, њихову магијску моћ, тзв. читање мисли, те за способност магијског стварања урока.
Живимо „на крају времена“, „на крају историје“, „на крају философије“, „на крају крајева“... Једино је неспорно да је реч о специфичном времену на додирници миленијума, између ере информатике и ере нанотехнологије, између Ере Рибе и Ере Водолије, по уласку Сунчевог система у ново звездано-планетарно простор/време, када се мења резонанца на којој вибрирају људски мозак, планета Земља, јоносфера и ко зна шта све у космосу. На крају смо неког од бројних космичких циклуса. То значи, да се све у вези са човеком подиже на виши ниво, и то двоструко виши.
Неокортикални рат, наравно, није планиран безразложно и безусловно. Његов настанак условљен је достигнутим у развоју људског друштва и празнинама, пропустима, аномалијама и недоследностима у том развоју. Општој информационој, а тиме и кортикалној, конфузији доприноси и један натпроблем епохе – могућности науке уопште, посебно друштвених наука – који изазива последице сличне последицама доктринарно регулисаних неокортикалних дејстава. Наиме, конфузији могу допринети свака неодређеност и неизвесност, а нарочито нејасна животна парадигма. Не треба запоставити ни проблем узајамног (не)разумевања људи са различитим нивоима и врстама знања, јер се догађа да исте речи различито схватају и тумаче.[1]
Ко је на мрежи: 112 гостију и нема пријављених чланова