Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Ментални океан

Mentalni okeanУ књизи Веселина Џелетовића Српско срце Јоханово доказано је да срце мисли. Била је то још једна потврда православног начина мишљења да треба мислити срцем, а не мозгом, јер је мозак могуће прeварити савршеним лажима. Писао сам о том феномену у књизи Док мисли стварају космос на страници 43.

Чувени руски научник Владимир И. Вернадски (1863–1945) тврдио је да је веза космоса са људским животима много дубља него што се претпоставља. Према најновијим научним истраживањима, разни облици поља и бројни облици живе космичке материје стално су присутни у човековом организму и на живој планети названој Земља.[1] Ма како то изгледало чудно и несхватљиво, у сваком атому постоји ум и механизам ума. Велики ментални океан пун је струја, таласа, ковитлаца, вирова, вртлога, голфских струја и других облика активности. У космосу, тако верује и тврди Еткинсон, влада „принцип ума“. У њему нема ничег осим „океана ума“, односно ничег осим „све-ума“. Према том виђењу света, сваки облик, како узлази навише, показује све веће моћи ума. На врху хијерархије је човек, и његов чудесни ум, велики центар менталне енергије у великом „океану ума“.

Према нешто другачијем схватању, наведене компоненте универзумске подсвести обједињене су у Богу, који је једно, односно – све. Све је у једном и једно је у свему. Скот Пек сматра да је човеково несвесно Бог: „Ако препознамо своју слободну вољу као вољу Бога, онда постајемо божији агент.

Постајемо тако облик божије милости стварајући љубав тамо где је раније није било, подижући људе на наш ниво свести“.[2] Према још једном сродном схватању, све у космосу води универзумски ум, а Бог је изнад свега, као творац тог чудесног механизма, у којем се прожимају интелигенција свега створеног и све што та „интелигенција“ непрестано преобличава.

Човек посматра и покушава да схвати себе и све што га окружује, улазећи у парадокс да својом свешћу схвати и сопствену свест. Према учењу светог Григорија Паламе, Бог је недокучив за разум и неизрецив речима и било којим именом. Човек је својеврстан микрокосмос, који одражава читав свемир у једној целини, и врхунац је свих створења Божијих. Занимљиво је да је сматрао истином да се људска мисаона способност налази у срцу, да из срца излазе помисли и да је срце „ризница мисли“.

 

Напомене:

[1] Александер В. Трофимов, Нови хоризонти геокосмичке медицине, стр. 19. и 20.
[2] Скот Пек, Пут којим се ређе иде, стр. 276–279.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 218 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!