Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Универзум – универзални ум

univerzumНе знам да ли у неком другом језику, осим у србском, постоји овакав мисаони и логички склад, да непосредно из речи универзум проистиче значење универзалног ума. О тој игри речи и значења писао сам у књизи Док мисли стварају космос на страници 27.

Грчки филозоф Протагора, из 5. века пре нове ере, био је уверен да је човек мера свих ствари.[1] Научници 20. века су те истине потврдили и наставили да посматрају свет око себе. Вероватно је човек, са својим чаробњачким замислима, разлог што се сва генијална остварења уклапају у чудесну природу, као да су њен део, када досегну ниво природних решења. У опонашању Божије креативности, мисли и ум имају главну улогу. Људски мозак је, при томе, најосетљивији примопријемник, претварач информација, трансформатор менталне енергије и најпризнатији планетарни креатор.

Намеће се питање да ли људске мисли самостално креирају договорну реалност стварајући универзум, и измишљајући чуда, или само опонашају оно што виде људске очи. Но, постоји још један одговор: људски ум је део универзумског ума, који је, у тој варијанти – универзалан.[2]

Универзални ум преображава време и простор. На неки начин доступан је људима и познат њиховој свести. Постоје искуства да се веза с њим успоставља из дубоког тета-стања мозга или свесним настојањем, помоћу марљивог вежбања. У универзални ум информације стижу из свих тачних предвиђања и визија – изговорених, приказаних и емоционалних. Он обухвата све постојеће и све што ће бити. Људске мисли потичу из њега, мада људи верују да долазе из мозга. То није чудно, јер је према искуству физичке реалности, у човековој глави смештен највећи део осећаја (укус, вид, слух, мирис, чак и додир).

Неспорно је да је мозак филтер за мисли. Иако сви умови имају приступ колективном уму (универзални ум није одвојен од људи, нити они од њега), људи свакодневно кидају везу с њим, и то пре него се истинити подаци сместе између свести и универзалног ума. Успостављање сталне везе могуће је једино изменом сопствене личности (его). За то су потребни дубок ниво опуштености и „смештање“ у одговарајућу фазу за прикладно самоподешавање, што се догађа кроз четири стимулативна нивоа. Већина људи сваке ноћи, у време дубоког сна, запада у „делта-стање“. Међутим, ретки су они који свесно запамте стимулативна сазнања и информације из тог стања. Најбољи улов сневача су „подаци“ доступни у „тета-стању“. То значи, да су нижа вибраторна мождана стања сродна универзалном уму, што омогућава природну размену информација.

Везом између човековог и универзалног ума објашњавају се многе недовољно истражене (нат)природне појаве. На пример, све је више потврда да је „продужено виђење на даљину“ могуће и у „тета-стању“. Међутим, ретке су особе које запамте да су у сну нешто „виделе на даљину“. Наспрам њих, ниједан мајстор релаксације и концентрације неће дозволити свом уму да за време сна напусти оно што је наумио да претражује, нити ће пропустити улазак на несвесни „делта ниво“.

 

Напомене:

[1] Ђерђ Доци, Моћ пропорција, стр. 92, 102, 109–114 и 148–149.
[2] Чини се да се неко на време нашалио када је познати космос назвао универз(ум), што је скраћени облик за универзални ум.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 355 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!