Поигравање магијом

Књига Магичност мисли, уводни ставови.

На непрестана размишљања о размишљању нагнало ме је понашање људи: нереаговање на очевидне бесмислице, неприхватање очевидне истине, нехај због хаоса око себе, допуштање да групе, институције и друштво воде неспособни, ненастојање већине да се оспособе за све суровији живот, правдање нелогичног вером у несхватљиво, тзв. сналажење и прагматичност свих врста људи, али и свакодневне дилеме, парадокси, апсурди, чуда... Истражујући моћ мисли и њима створени планетарни лавиринт схватио сам да човек живи у свету магије, у којем се ствара виртуелна стварност и све неизвеснија будућност.

Све теже сам подносио истину да се космос састоји од оригинала, а да су ретки људи који схватају да смо сви различитог нивоа осећајности, мисаоности, смелости, знања, воље... То значи да је све око нас нека врста неразборитог утеривања живота у клише, које личи на немарно сипање исте количине течности у посуде различитог облика и величине. Да је савршенство достићи чврсту вољу и сталожен дух, уче и оне који су такви рођени и оне који то никад неће разумети нити постићи. У таквим околностима природно је поигравање магијом.

Познато је да су мисли и емоције људи зависне од енергија, њихових посебности, ритмова, вибрација и учесталости. Зато је значајно што су се, према схватању бројних истраживача свести, у последње две-три деценије изразито заоштрили сви енергијски процеси на Земљи. Сада се све оно што се назива карма, „закон казне“, механизам за успостављање космичке равнотеже и отклањање „космичког бола“, испољава много брже него раније.

Скоро да не постоји човек који нема некакве везе с оностраним, било да верује у непојмљива божанства, анђеле и вампире, машта о другим световима; покушава да успостави мисаони контакт с неким на даљину, напаја се „енергијама“ које не познаје, баја – не би ли утицао на своју и/или туђу судбину; „сазнаје“ преко разних инструмената и медијума о догађајима из прошлости и будућности; верује да чита мисли другима; обраћа се биљкама с љубављу верујући да ће боље расти; управља мисаоно рачунарима; покушава да приволи другог човека на куповину нечега о чему није ни сањао, говори другима и оно у шта и сам не верује... Зашто је такво понашање људи природно и могуће?