Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Сједињене Државе већ у агонији

AmerikaСамоурушавање америчке империје предвидели су и њихови стратези као главну опасност 21. века, али нису очекивали да ће крај илузија настати тако рано.

Јоханан Рамати, из јерусалимског института за одбрану Запада, сматра да је понашање Сједињених Америчких Држава, у време изградње тзв. новог светског поретка, условило ситуацију да највећа светска сила сада „има мало непријатеља, много непријатних партнера који траже прилике не би ли поравнали рачуне, нема правих пријатеља а има опасне илузије”. Зато није чудно што се све више људи, у време срљања понизне српске администрације у наручје једине преостале суперсиле, све чешће питају зашто становници света мрзе Америку и хоће ли она успети да одоли све очигледнијим искушењима које је сама изазвала.

Уосталом, Ендрју Маршал, начелник Одељења за процену мреже, кога сматрају језгром свих америчких мозгова, разрађивао је и варијанте пораза САД од Кине и рекао: „Не треба бити превише сигуран да ће Америка своје место на највишој технолошкој лествици и глобалну доминацију задржати и у 21. веку. Могуће је да ће се 'потопити'”. Рекао је то пре скоро двадесет година, а исти тај човек, и сада саветник Пентагона, је крајем фебруара 2004. године био иницијатор чувеног извештаја Пентагона о предстојећој планетарној еколошкој и климатској катастрофи. То је та катастрофа због које су се састали лидери света на самиту у Копенхагену од 8. до 17. децембра 2009. године. У поменутом извештају, према писању „Обзервера” предвиђено је глобално самоуништење до 2050. године изазвано крчењем шума, повећањем нивоа мора, сукобима због воде итд. Реч је о ретком човеку, који очигледно није оптерећен аутоцензуром. И не треба нико да је има. Људи његовог типа, попут Енрика Јосифа, Волтере Фајта, Емила Влајкија, Драгоша Калајића и Смиље Аврамов, права су реткост и истинско душевно планетарно благо.

Глобални „Пју пројекат” показао је да је у Европи у последњих шест година позитивно мишљење о САД опало са 83 на 56 процената, с негативним трендом и у земљама попут Француске и Велике Британије. Популарност САД опада у Јапану, Јужној Кореји, Немачкој... Истраживања показују да чак 98 одсто Египћана, 88 одсто Мароканаца и 94 одсто Саудијаца негативно гледа Америку.

Да нешто није уреду с Сједињеним Државама прозирно показује исхитрен и усплахирен пример залагања „дипломата” САД за независност Косова и Метохије. Они упорно говоре „Сад или никад”, кратковидо и неумно заборављајући време и простор. Морално су пали до мере да је препозната и разолићена њихова спрега с албанском мафијом, да су службеници „великог брата” неповратно скинули маску с лица, да Косово и Метохија постају мистични, као да се тамо чувају сви драгуљи света или да од „Бонстила зависи опстанак САД. Стигло се до тога, да вашингтонске дипломате (Боб Дол, Бил Клинтон, Ричард Холбрук) на том месту одбацају свој углед и разоткривају скромно образовање. На примеру политике према Косову и Метохији показује се да је образовни систем Запада сумњиве вредности, јер њихове дипломате не знају математику, физику, биологију, историју и логику, нити их истересује истина. Да знају физику знали би шта је смер и ко је кога напао на Балкану. Да знају математику знали би односе снага и не би се хвалили како су се жестоко са пристојне дистанце обрачунали са Србима. Могли су, у корист своје извесније будућности, да погледају расположиве податке из својих архива и библиотека и да закључе шта то чине Србима и Балкану. Једино што је очевидно САД су желеле антисрпски рат и желе балканску кризу, што само потврђује да живе од ратова, али за коначну победу није довољно што је администрација Беле куће лаж развила до савршенства. Сада би требало да створи организацију која ће израчунати када ће им се вратити „бумеранг космичког бола” и којом жестином ће ударити у већ уздрмане и несрећне Сједињене Државе.

 

Зашто мрзе Aмерику?

Zasto mrze AmerikuЧини се да Американци треба да схвате да антиамериканизам није зачет у главама радикалних исламиста, српских патриота и европских левичарских интелектуалаца. Он је постао систем већине, настао на схватању да је, иза паравана демократије, на Далеком западу, легализована општа пљачка без критеријума ко, и на основу којих квалитета, има природно право на огроман иметак. У Њујорку посвојени бог Мамон, прерушен у „великог брата”, влада светом помоћу „мистер долара”. Мамонизам је скоро поништио најјаче људско оружје мисли и емоције. Проблем је што о томе Американци не брину – њихов попљачкани иметак вреднији је од живота свих осталих људи.

Информативна машинерија угравирала је лаж у Американце формулама: „Ми смо за слободу – они је мрзе”; „Ми смо богати – они су завидни”; „Њих вређа наша моћ”. Не пада им на памет да посумњају да своје владаре спремне да их жртвују за у Пентагону измишљене „виталне интересе”, само да би оплодили, оплодили, оплодили... стечени капитал. Објавио је то Фарид Закарија у „Њузвику” у напису „Ислам и запад – корени беса”.

Иако је више доказа да су у операцији „лажна заставица“, у инжињеријском урушавању „њујоршких близнакиња” саучествовали ЦИА, ФБИ и НСА, нико се није повредио од познатијих и важнијих лица, одгађани су војни летови, на рушењу зграда у Њујорку и Вашингтону зарадиле су авио-компаније и да су у то време Американци плаћали опоравак Осама бин Ладена, историчар Пол Џонсон је закључио да се све то догодило само зато што је ислам нетолерантан. Тако је „упао“ у масонску, језуитску причу стару две стотине година и потврдио да челници САД изузетно добро знају зашто својом демократијом реформишу највећу исламску земљу – Индонезију, због чега су „неговали” талибане у Авганистану, зашто су поставили своје људе у Пакистану, Ираку, на Хаитију, у Бангладешу... на челна места, те откуд то да су авионима и ракетама бранили ислам у Босни и на Косову и Метохији од Срба...

Мада Вашингтон није изустио ниједну ружну реч о исламу, очевидно је да је грађански рат у Ираку најбољи начин да се ислам самоуништи. Проблем је што и у Ирану, ослонцем на опозицију немају довољно снага да створе два супротстављена пола. Други амерички историчар Бернард Луис у књизи Шта је пошло наопако? признаје да су хришћани и Јевреји живели мирно под муслиманском управом, све док „Дивљи запад” није наметнуо своју животну философију.

Чини се да Американци све мање имају шансе да се извуку из мора лажи којим их је окружила њихова администрација. Сада је главни хит тероризам. Новинари су толико онесвешћени да узроке светских сукоба траже око Ирана и подршке САД муџахединима у рату против Совјета. Имају проблем како да објасне да у нападу на „близнакиње” није био ниједан Иранац (а Иранци су криви за све), а никако да нађу Србе који се боре изван својих територија. Изгледа да их нападају они који их највише воле – „пријатељи из Саудијске Арабије” и Шиптари. Уосталом, Американцима одавно ништа није јасно, а још мање важно. Истина је оно што кажу њихови „нафташи” и фантомска финансијска олигархија.

Обавештени Американци знају да је нафташ, подпредседник, Дик Чејни злоупотребљавао операције „испирања мозгова” и учествовао у стварању сексуалних робиња, да је Медлин Олбрајт бирала „девојке за један дан“ и да су оба Џорџа Буша чланови сатанистичког реда „Лобања и кости”, али то је у њиховом вредносном систему изгубило сваку моралну битност и значај. Могуће је да је то разлог што не разумеју мржњу других која их у последње време стеже попут хоботнице.

Многи антиамериканисти свој презир усмеравају ка америчкој похлепи за нафтом. Двоструко разочарани. Америчка демократија која је потиснула британску и француску империју, није ослободила простор за исламски фундаментализам, што би било логично уколико се дозвили слобода мишљења. Уместо модернизације земаља које су биле богате „црним златом” и стварања англо-иранских компанија, САД су настојале да заваде азијске земље да се међусобно пониште (ирачко-ирански рат), а затим и да се домогну нафте изазивањем грађанских ратова. Тако су завадили суните и шиите у ратовима у Кувајту и Ираку.

Проблем је у томе што нико не препознаје прсте „великог брата” (финансијски магнати), те се сва срџба усмерава ка најзадуженијим на свету и све невинијим грађанима Сједињених Држава, пуких инструмената у рукама похлепних мегакапиталиста – нафташа.

Роберт Коган из Карнегијеве фондације тврди да је безрезервна подршка Израела потекла из Беле куће постала стуб антиамериканизма свуда у свету. „Теорија завере“ већим делом заснована је на јеврејском диктирању америчке спољне политике. Јеврејски и/или хазарски утицај спомиње се у интелектуалним круговима у Оксфорду, Кембриџу, Паризу, Мадриду... Све више је задојених мржњом према Израелу и Сједињеним Државама. Та задојеност заснована је на односу према религији, историји, лажној демократији и пљачки арапске нафте. Иза свега је, једноставно речено, много лоших и злих потеза америчке политике, пре свега на Балкану и Блиском истоку.

 

Урушавање Aмерике

Urusavanje AmerikeКолико су САД неомиљене, најбоље показују добродошлице које приређују демонстранти када неку земљу походи председник Сједињених Држава, било да је реч о Грчкој, Бразилу, Грузији, Уругвају, Колумбији, Гватемали, Мексику... Са закашњењем се сазнаје о неуспелим атентатима, а о паролама „Смрт Америци!” и „Велики Сатана!”, не треба трошити речи.

Антиамеричка осећања постају хит 21. века, иако је тињао од формирања Сједињених Држава. У Француској од француске револуције. Освајање океана изазвало је неизмењену подозривост. У Латинској Америци негативна осећања изражена према САД имају корене још из времена Тексашке револуције из 19. века. Латиноамериканци нису заборавили мексичко-амерички и шпанско-амерички рат и подршке диктаторима попут Пиночеа и Сомозе, а посебно војне интервенције. Зато није чудно што је Уго Чавез звао Џорџа Буша Јуниора „Мистер опасни”. Шта рећи о геноциду над Индијанцима, Хирошими и Нагасакију, или сазнањима Кинеза да су били на списку за амерички нуклеарни напад. Крај 20. века демаскирао је амерички хегемонизам и намеру да владају планетом по стандардима који осталим народима омогућавају искључиво статус ниже врсте – савремених нанотехнолошких робова.

Спремност америчке администрације да лаже и чини зло, ради остварења „америчког сна“ (тзв. витални интереси), постала је провидна и згулила оно мало преосталог политичког морала с лица службеника и слуга „великог брата”. Лаж је постала толико уносна да су грађани САД, упркос врхунској медијској технологији, међу најнеинформисанијим и најнеслободнијим људима на планети. На пример, ко у САД прочита књигу „Куперов документ“ мора бити регистрован, а „сумњивих лица“ је све више..

Сједињене Државе на свом неминовном походу ка Исток нису успеле да овладају просторима најмногољуднијих земаља света Кине, Индије, Русије и Бразила. Земље тзв. БРИК-а чине 40 одсто становништва света, поседују петину економске планетарне моћи и половину нуклеарних потенцијала.

Пред светом је нови хладни рат, јер су се „власи досетили” и постављају питање статуса једине преостале суперсиле, захтевајући мултиполарни поредак света. Економска моћ наведених земаља, полако се претвара у политичку и војну – то слути на брзи крај америчке империје. Уосталом основни светски процес је освешћавање.

Тешко је одредити шта више тишти Сједињене Државе. Унутар њих нестају типични Американци, у процесу хиспанолатинизације, африканизације и исламизације. Унутрашњи безбедносни систем је потпуно шупаљ, а шупљине шире „купљени мозгови“ и квазидемократија. Економска моћ заснована је на изазивању криза и ратовима, а свет се скоро освестио и припрема се за коначну самоодбрану.

С друге стране, савремена технологија ће Сједињеним Државама доћи главе, јер је створена „приливом мозгова” и не постоји начин да се не прошири ван „Силиконске долине”. Сваки следећи напредак, посебно у ери нанотехнологије, отвара нове могућности за нестанак и крај империје. Довољно је да се неко умно моћан и значајан отме утицају „великог брата”. Немогуће је све савршено прецизно надзирати контролом људи и контролом ума.

Рамати је био у праву. Сједињене Државе немају много јавних непријатеља, због страха од њихове очевидне моћи. Партнери су им на узици и чекају први моменат за ослобађање. Пријатељи су им само службеници „великог брата”, који ће им окренути леђа чим се наговести прва промена и пад америчке моћи. Илузија да се може владати светом његовим уништавањем и самоуништавањем је равна лудилу, проистеклом из трагова „апсолутног зла“. Али, највећи амерички проблем је што треба преотети преостале планетарне ресурсе, а за то САД више нема довољно снаге, а време неумитно истиче као у пешчаном сату. Зато је Србија вашингтонским жрецима крива, јер је „купила време” за Исток и раскринкала „великог брата”. Отимање Косова и Метохије „под хитно”, као и других српских простора, само је ситна пакост сујетне државе у безнадној агонији.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 268 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is developed by Dean Marshall Consultancy Ltd