Косово и Метохија – стална српска зебња
Садашњост Косова и Метохије одређивана је вековима, посебно од зачетка илуминатске идеје да се ратним сукобима, обманама и перфидијама обликује кабалистички светски поредак.
Косово и Метохија је простор који је последња два века насељаван интензивно, а на њему је подстрекавано размножавање и распростирање косовско-метохијских Албанаца, подржавани су њихови сецесионистички покушаји, не би ли се тај простор издвојио из српског етничког простора. Циљ језуита-вавилонаца је све време био да се геостратешки запоседне центар Балкана, ради надгледања Европе, Медитерана, Блиског истока и најважнијег дела бившег Совјетског Савеза. Реч је о планираној активности глобалиста, који су се ослонили у својим захватима на етнички недовршену и недовољно култивисану скупину названу Албанци (О њиховој недовршености највише казују језик, њихови хероји и минорни успеси у науци, духовности и култури).
С друге стране, српске администрације су својим схватањима, (не)чињењем и незнањем помогле да светском јавном мњењу буде природно да се Србији откине душевно и духовно срце – Косово и Метохија. Чак и онима који знају шта је традиција и култура, више не смета што се у 21. веку пред ТВ камерама уништава светска културна баштина. Срби су показали да не знају да сачувају своју дедовину. Не постоји ниједан програм који би омогућио да се Косово и Метохија сачувају и одбране. Тај програм, заснован на филозофији одбране, политици одбране, стратегији, доктринама и катехизисима нису могли да обликују људи који се понашају интернационалистички, запостављајући Србе већ дуже од једног века. Логично је да га нису сачинили масонизовани краљеви, интернационалиста Јосип Броз Тито, интернационалиста Слободан Милошевић („и после Тита – Тито“), Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић и Борис Тадић (одбрамбено неписмени глобалисти). Од зачетка „албанске претње“, није се догодила ниједна активност на простору Косова и Метохије, која би проверила способност „Шиптара“ да устукну у свом походу на Србију. Да су стратегисти направили програм очувања Косова и Метохије све би изгледало другачије.
Овако, Срби у енклавама на Косову и Метохији и у северном делу Косовске Митровице постају народни хероји. Муче их људи који не желе да живе са њима, НАТО агресори и сопствена државна и црквена власт. Уз све страхоте, које производе глобалисти широм планете, радећи на насилној денацификацији, чини се да су Срби још увек у прогону са вековних огњишта. Заслепљеност и неумност београдске власти само убрзава процес. Српска администрација као да не схвата, да власти у Приштини раде по налогу кабализованих светских владара из Вашингтона и „вавилонаца“ из Брисела и Стразбура. Потпуно је бесмислено и лицемерно, што се обраћају онима који су сачинили план издвајања Косова и Метохије из Србије.
Када би људи који одлучују о српској судбини, а заинтересовани за спас српства, прочитали Директиве Савета за националну безбедност САД 20/1 (1948. година), њихове Директиве 54 и 133, Заједничку визију 2010-20 (Министарство одбране САД), Правило Копнене војске САД ФМ 105–5 (Пентагон), Традоков памфлет 525–5 и слична документа, могли би да схвате шта се догодило и догађа Србији и Косову и Метохији, а тада би могли и да се организују за спас угрожених Срба и стварање извесније и берићетније будућности српских поколења.