Одбрана СРЈ од агресије НАТО алијансе

Излагање пуковника др Светозара Радишића, главног и одговорног уредника часописа „Војно дело“ у Центру војних школа Војске Југославије, у Београду, 4. октобра 1995. године.

Судите о том и овом времену и војним способностима и учинцима. Ето увида у теме о којима се расправљало у Војсци Југославије.

И такозване невладине организације имају прилику понешто да науче.

Стручна расправа о теми „Одбрана СРЈ од стране агресије“

(излагање реферата „Концепт сведимензионале одбране“)

О овој теми желим и имам много више да кажем него што допушта планирани протокол и ваше стрпљење, зато ћу нешто опширнију и аргментованију верзију предати организатору расправе.

Мислим да сада, на прагу 21. века, због примене „сведимензионалних операција“ у тоталном рату, није логично да се на класичан начин расправља о евентуалној агресији споља на СРЈ, а посебно у време када се приводи крају од наднационалиста изазвани грађански рат, у који је НАТО, преузимајући улогу интрумента за стварање најновијег „новог светског поретка“, војно интервенисао.

Сведоци смо да је у току овог (по неким ауторима „трећег балканског рата“), агресија на СФРЈ, на основу одлуке америчке администрације, преусмерена једним делом у агресију на Савезну Републику Југославију. Имајући у виду досадашње ефекте рата за нападнути српски народ готово је без значаја ко је задао смртни ударац СФР Југославији, али је важно да сви у СР Југославији коначно схвате, како једном приликом рече академик Милорад Екмечић, да се „само стара и трула ткања увек осипају“.

Наравно, агресија на Србе и православље има своју историјску димензију. У одређеном смислу, та агресија није ни престајала од поделе хришћанства и сплетки германске школе, преко првих конкретних сценарија за разбијање југословенства, до рушења берлинског зида после избора Михаила Горбачова за кључну личност перестројке.

Узроке рата на простору социјалистичке Југославије, осим у историјском наслеђу, треба тражити и у геополитичком положају Балкана, карактерологији Срба и створеном економско-политичко-информационо-културном хаосу, насталом као последица америчко- немачке примене доктрине посредног наступања.

Кројећи нову карту Европе, Запад је, користећи муслимане и Хрвате, ради поновне реконструкције балканских граница, у процедури разбијања СФР Југославије, извео својеврстан експеримент in vivo, примењујући најновије модалитете доктрине „пројекције силе“, неокортичког рата и „операција изван ратног стања“.

Вероватно постоје анализе у каквом је економско-политичко-моралном стању СР Југославија, у ситуацији када је политички у знатној мери изолована и међународно неравноправна, а економски и информативно блокирана. О начетости и подривању одбрамбене компоненте система највише показује конфузија коју су изазвали највероватнија примена психотронских дејстава и деловање са Запада уметнутих организација. На основу закључака из чувене упсалске анализе Бжежинског, о потрошачком менталитету Југословена, на простору претходне Југославије уграђене су и регистроване разне фондације (на пример, „Сорош“, која упућује талентовану омладину на Запад, „ТФФ фондација“ и „Фонд за хуманитарно право“, које отворено раде за илегалну паралелну власт на Косову и Метохији и слично). Запослени у агенцијама попут AMWay, RCI, Holiday redgency, Winer broker, Zeoter, Rotary klub, TILT, Пингвин и Кошава, вероватно несвесно и сасвим безазлено, нуде своје производе и услуге прикупљајући бројне податке који могу да послуже за оперативне анализе тренутног социјалног стања, а истовремено препарирају становништо за прихватање „нове демократије“ и „америчког начина живота“. Ту су и организације мировњака и пацифиста, које се боре против сваке врсте отпора агресији, затим тзв. корисни идиоти, који раде за агресора и када их он не плаћа и слично.

Наравно, да не може бити мотивисан, и оран за одбрану, народ који прође филтер више од шездесетак секти, бројних фондација, разних агенција и покрета, уз подршку дела са Запада финансираних странки, које током рата ниједном нису дале примедбу ни Америци, ни Немачкој, ни Хрватској због погрома Срба, али су оптуживале српско руководство и српски народ да су криви за сопствено страдање.

Узимајући у обзир да је америчка администрација званично оценила да СРЈ представља опасност за националну безбедност Сједињених Америчких Држава и чињеницу да су њихови званичници у односима са СРЈ преговарачи, а са њеним непријатељима – савезници, треба очекивати да ће следеће кампање Запада бити усмерене на „уређивање“, у складу са њиховим интересима и према њиховим нормама, Рашке области, Космета и Војводине. Наравно, у том случају интереси Запада и СРЈ биће поново сучељени и дивергентни.

На „пројекцију силе“ и „сведимензионална дејства“ могуће је одговорити искључиво „сведимензионалном одбраном“. Одбрамбени систем мора бити оптимално организован, од избора квалитетног кадра на улазу у систем, до високог степена борбене готовости, као резултата благовремено извршених припрема. С обзиром на то да је СРЈ на удару војне коалиције великог броја држава и да су примењени осим војне силе и методи из арсенала мултикомпонентне моћи, у одбрамбеном смислу није требало да се трансформише само Војска Југославије, већ целокупна држава. Резултат трансформације државе морале су бити организације које су одговорне за контрамере неопходне да се држава одбрани, а да Војсци остане само војна компонента. На пример, фондације би требало да буду у надлежности економског система; секте би требало да истражује институција која има могућности да реагује у образовној, психолошкој и криминолошкој сфери; активности римокатоличке, исламске и других фундаменталистичких цркава требало би да истражује, контролише и предузима одговарајуће мере и контрамере институција обједињена од представника више министарства и других заинтересованих институција. У том смислу би требало да се формирају и друге државне институције не би ли се благовремено реаговало и с циљем да се неутралишу ефекти свих примењених операција. Подразумева се да би Савезно министарство за одбрану имало улогу координатора и да би његова коначна трансформација зависила од броја организација и броја примарних функција. Трансформација државних институција је неопходна и због информативног система не би ли се другачије усмерио проток информација и да би новоформиране државне институције добиле и оне информације које су раније биле у искључивој надлежности ЈНА.

Затим, неопходно је направити концепт одбране у којем су разрађене мере према реалном непријатељу, ради анулирања ефеката конкретних утицаја и дејстава, а то најчешће нису војне акције. Уз измену умне парадигме и успостављање природног односа према означеном непријатељу, неопходно је стећи свежа знање о креаторима најновијег „новог светског поретка“, доктринама у оптицају и савременој техници и технологији. Потребна су знања и истраживања о протоколима наднационалних организација и њиховом степену реализације, о плановима фундаменталистичких цркви, сценаријима мултинационалних корпорација, држаним и националним програмима супер и великих сила, националним катехизисима и сл.

Одбрана СРЈ је немогућа без усмеривања енергију становништа којем мотиве дају јасни државни и национални интереси, јасна опредељења, реални циљеви, програм на бази катехизиса, философија одбране, концепција са разрадом по доктринарним компонентама, складан одбрамбени систем и припрема која гради одговарајуће захтевану борбену моћ.

Предуслов за стварање комплексног система за сведимензионалну одбрану је упознавање припадника Војске Југославије са развојем војне мисли у измењеним војностратегијским односима после тзв. хладног рата. Новонастала ситуација захтева да за ратну вештину мора да зна много шири круг људи, ради одлучивања о одбрани замље. Крајње је време да Институт за ратну вештину у сарадњи са другим истраживачким и управним институцијама, уз „Војно дело“ у улози суорганизатора, прикупи грађу за саветовање посвећено новинама у војној мисли, које би обухватило и сазнања о ратовима вођеним у последњих неколико година, у којима су нове војне доктрине најдоследније провераване.

Треба напоменути да је у двобројима „Војног дела“ бр. 1–2 из 1994. и 4–5 из 1995. године капетан бојног брода Живко Лукић приказао најновија америчка доктринарна правила, која могу да послуже као основа за расправу и иницијација за стварање новог концепта одбране.

Сврха саветовања била би и покретање поновног преиспитивања основних доктринарних ставова и ставова из важеће регулативе. Ко добро познаје америчку војну доктрину зна да је постављени циљ ВЈ немогуће остварити без учешћа у борби свих осталих одбрамбених субјеката, будући да ће одбрамбени систем СРЈ до тог „очекиваног“ рата, који иначе све време траје, бити до те мере руиниран да неће функционисати. У супротном рата неће ни бити – биће унапред изгубљен.

Будући да се СРЈ не одриче одбрамбеног концепта, једини излаз је да се на свеобухватну агресију узврати свеобухватном одбраном, али у том случају треба међу лакше задатке поставити анулирање негативних дејстава секти, фондација, агенција, тзв. миротворачких покрета и купљених мас медија и сличних разбијача одбрамбеног система, а међу теже – допринос подизању економске, политичке, информативне, интелектуалне, моралне и тек на крају војне моћи.