Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Могу ли да опстану Сједињене Државе?

Pad SADАмерика се окреће микрочипованој контроли кретања људи и њиховог ума

Лист “Сведок” број 599, 15. јануар 2008. Дакле, ово сам написао пре девет година:

http://www.vaseljenska.com/misljenja/mogu-li-da-opstanu-sjedinjene-drzave/

Фантомске Сједињене Државе имају привидно одлучујућу улогу у свету, а заправо су инструмент „великог брата” на исти начин као и НАТО, ОЕБС, ЦИА, НСА, ДИА, СТО, ММФ, НАСА...

Док су очи свих које угрожава политика САД и Велике Британије усмерене ка Вашингтону, „велики брат” из Лондона, Њујорка, Брисела и Стразбура успева да помоћу својих инструмената пљачка преостале ресурсе и контролише кретање људи и њиховог ума.

Треба очекивати да ће убрзо, након освешћивања руље, „владари из сенке” бити први микрочиповани.

Мало људи у свету није схватило да су Сједињене Америчке Државе фантомска организација, коју је за своје потребе, баш као и Европску унију, формирао језуитско-вавилонско мамонистички „велики брат”. Сви којима то није јасно требало би да прочитају књигу Томаса Молнара Американологија. Та књига на својеврстан начин ослобађа од одговорности за почињена недела Американце и њима наметнуте администрације. Прве, зато што су само заморчићи и робови „своје” администрације, а друге, јер их је поставио невидљиви „велики брат”, који би требало да по „командној одговорности” сноси последице за злоупотребу службеног положаја. Мегафинансијери (заједно са „Елитом“ и системом „великог брата”), уместо америчког народа бирају председнике Сједињених Држава и већине (скоро свих) значајнијих држава света. Стога, САД немају приступ свом новцу и дужне су целом свету практично од када постоје. Из истих разлога само САД нису 23. децембра 2007. године гласале за буџет Уједињених нација, с образложењем да је конференција, која се истовремено одржала у УН, о теми „расизам и расна дискриминација”, у приступу антиизраелска. Зашто САД једине бране Израел? Ваљда још неко у свету мисли да је Израел правичан, ако он то јесте? Тај „амерички став” само подгрејава сумње да ционисти стоје иза вашингтонских ставова.

Али, однос САД према Уједињеним нацијама, који се деценијама не мења, само подсећа на проблеме које је „велики брат” наметнуо Американцима. Није случајно што је у Савету за спољне послове САД (оперативни орган или штаб „великог брата”) настала идеја да се у САД комунизам (који су мегакапиталисти преко Лењина увели у СССР) прогласи за „државног непријатеља број један” и што су плашили америчку руљу фамозним упозорењем „Руси долазе!”. Где су „дошли” и како су прошли Руси сви у свету знају. У истом телу иницирали су да се од САД створи формула систем, према тзв. доктрини коректног изражавања, односно доктрини политичке коректности. Сада Американци знају које речи смеју, а које не смеју да користе, којим пилулама се достиже вечито здравље и колико је благотворан (о)смех. Клањају се химни и застави где год се нашли, као зомбирани застрашени својим сенкама.

Председник САД не мора ништа да зна. Најчешће му не дозвољавају да влада чињеницама. Тако се поступа у САД откад постоје ЦИА, НСА и Пентагон. Бела кућа највише подсећа на „кућу великог брата” на Кошутњаку у Београду. Све је под камерама, чак и осрамоћени „овални кабинет”. Колико знају председници САД најбоље се може закључити на основу понашања Била Клинтона, што је псеудоним Вилијама Џеферсона (или Џонсона) Блајта IV, који је научен шта да каже, па је и изјавио: „Шта је са Босанцима? Међу њима буквално нема разлике. Сви су грешком историје подељени због политичких снага које су заједно дошле на простор садашње Босне. Православци су постали Срби, католици су постали Хрвати – или обрнуто – а људи који су остављени у средини колонизовани су од Отомаске империје и постали муслимани...“ То је његово „знање“. И сугестије преварене, нешколоване, либералне, искомплексиране и емотивно рањене Хилари, пресудно су утицале на развој ратне ситуације на Балкану. Откад историја прави грешке? Какве политичке снаге? Шта му се догодило са умом? На основу онога што је рекао може да се закључи само то, да САД морају да измене школски систем, јер их како то признаје сенатор Сем Нан, заглупљује – да уведу логику као предмет, да у књижевност унесу садржаје везане за семантику и да уче истиниту историју, будући да лажи највише штете лажовима. А како тек изгледају и мисле амерички амбасадори? Они као да немају потребу да знају где се налазе. Тако су скромних знања и неприпремљени да је очигледно да су упућени на основу принципа објављених у Курилским рукописима. То значи да су бирани по критеријуму да што мање знају и да већином имају мрље у карактеру, моралу и каријери. Наравно да то највише штети америчком народу, препуштеном (не)милости језуита.

„Велики брат” је измислио друштвени модел у којем се национално сивило успоставља пропорционалним приливом становника из целог света, посредством „зелених карти”, уз бројне услове, чијим се испуњењем током пријема стварају неслободне личности – руља. У САД су настале бројне секте у организацији Централне обавештајне агенције (ЦИА) и потом упућене да разарају духовност рационалних, самосталних и самосвесних народа. Посматрачи и аналитичари мисле да су припадници администрације САД сликовницама у уџбеницима намерно спустили интелектуални ниво сопственог становништва. Једино што очевидно не знају је да „велики брат“ никога не сматра својим. Мегакапиталисти смештени у САД, потпомогнути фондацијама које припадају породицама Ротшилд, Ањели, Аденауер, Сосокава, Сорош..., купили су неопходну и послушну памет из иностранства у процесу названом „одлив мозгова“. На тај начин су створили интелектуалне јањичаре, који смишљају пројекте попут чувеног названог „златна милијарда” и институције попут Римског клуба и Института „Тејвисток“. Ставили су профит и новац изнад живота. Њихови инструменти Стејт департмент, ЦИА, НСА и ФБИ сарађују са масовним и професионалним убицама.

Сједињене Државе су чувене по међуграђанском неповерењу и шпијунажи, праћењу кретања запослених (под електронском контролом је више од 30 милиона људи), лажима и обманама. Под велом демократије назване „амерички начин живота“ крију се расизам, дискриминација и нетолеранција. Америчка администрација, у улози инструмента „великог брата”, ствара намерно непријатеље и кризе, будући да се економска моћ САД одржава учешћем у изазваним ратовима. „Владари из сенке“, настањени у САД, преко инсталација смештених у Мериленду контролишу све светске комуникације и криптосистеме 120 земаља, укључујући и савезничке.

Сједињеним Државама није дозвољено да успоставе праведну сарадњу са светом, будући да „владарима из сенке“ одговара омраженост несретне америчке нације, која је уз британску најзаплашенија у свету. Јасно је да се најмилитантнија земља на свету, с војним буџетом већим од свих других заједно, макијавелистички и мамонистички злоупотребљава, ради освајања планете. При томе се као повод за окупације користи тероризам изазиван и гајен инструментима мегакапиталиста и плаћен њиховим новцем. Занимљиво је да многи људи не знају да је НАТО приватна војска, плаћена новцем истих фондација које хоноришу и невладине организације, миротворачке покрете, секте, тзв. хуманитарне организације, агенције, политичке странке, итд.

Проблеми на све стране

Islamizacija SADНајвећи проблем Сједињених Држава је што нису самосталне и што их воде у пропаст, они који су написали Талмуд и Протоколе ционских мудраца или они који су у њима препознати као подлаци. Међутим, одмах затим следе проблеми због захукталих процеса африканизације, исламизације и хиспанолатинизације.

Иако су САД званично на челу економски најјачих земаља у свету и ту је очигледна њихова фантомност. Када је неко истински најјачи као држава, онда је немогуће да се у радњама вашингтонског предграђа Френдшип Хајтс, у Њујорку, Минеаполису, Лос Анђелесу... највише чују гласови странаца, који се довикују на јапанском, руском, немачком, француском, па и на правом енглеском језику. Разлог је џабалук – робу купују по изузетно ниским ценама. Суперсила је постала јефтина за дошљаке из многих земаља, због слабљења долара у односу на друге валуте. Срби купују лап-топове у Сједињеним Државама и у Дубајиу. Јагма страних муштерија одржава цене на вишем нивоу, што додатно угрожава потрошачки статус америчких грађана. Американци покушавају да се бране строгим визним режимом и појачаном контролом странаца.

Осим страха од одмазде део америчке свакодневице постали су педофилија, верски сукоби, масакри, масовна убиства − крвопролића. Унезвереност грађана појачана је кошмарном владавином. Учестало је председничко блокирање законских предлога. Сенатори дежурају да председник САД не искористи прилику, када не заседа Конгрес, да уђе у његову зграду и неки закон стави ван снаге, што је већ на превару чинио. Специјалност САД је и вето – „дежурни инструмент” када се било шта разматра у вези са Израелом. Иако изгледа крајње нехумано, недемократски и нездраворазумски, председник Џорџ Буш Јуниор је посегао за ветом и спречио ступање на снагу „закона о дечијој заштити”, с образложењем да неправедно повећава државне издатке и омогућава недопустиву социјализацију. То што је члан сатанистичког Реда „Лобања и кости“ вероватно оправдава његове нељудске поступке, који се непрестано допуњују захтевима за све већи војни буџет и продужавање мандата снагама у Ираку, Србији, Авганистану...

Анкете показују да су грађани САД незадовољни и да су рејтинзи владајућих странака „на ниским гранама”. Буш зна да руља нема никакве шансе да утиче на политику коју су њему наметнули из институција попут Рокфелерове групе „Билдерберг“, стога јасно, гласно, безбрижно и осионо каже: „Не руководим се анкетама”.

У САД расту за њих засад безазлени проблеми, попут покушаја да се поједине државе и народи отцепе. После покушаја издвајања Тексаса, угушеног у крви, отцепљење су најавили представници народа Лакота (седам племена – живе у деловима Небраске, Јужне Дакоте, Северне Дакоте, Монтане и Вајоминга). Они су једнострано повукли потпис споразума са Вашингтоном, на који су приликом формирања резервата приморани у 19. веку. Желе да се ослободе колонијалног система, у којем су преживели културни и физички геноцид. О одлуци Индијанаца обавештен је Стејт департмент. Иако су Лакоте своју „декларацију о независности” издале још 1974. године, за најновији, још одлучнији корак, определили су се након конференције о правима староседелаца одржане у Женеви 1977. и усвајања необавезујуће декларације у Уједињеним нацијама о правима староседелачких народа, у септембру 2007. године. Народ Лакота запамћен је у историји по масакру који је код Литл Биг Хорна починила Седма коњица. Њу је 1876. године предводио чувени потпуковник Џорџ Армстронг Кастер (1839−1876).

С друге стране, није ни мало мање важно што су САД у сукобу са скоро читавим светом. На пример, недавно је руски председник Владимир Путин, у интервјуу америчком недељнику „Тајм“, који је руског председника прогласио човеком године за стабилност успостављену у Русији, отворено рекао да је главни проблем у односима Русије и САД што Американци желе стално да уче Русе. На први поглед изгледа као да ни Путин не распознаје обрисе „великог брата”, јер је и сам дошао на власт уз његову прећутну сагласност и налази се, као и сви други председници, бар у некој мери у његовим канџама, чим је непрецизно оптужио Американце, а не њихову администрацију или оне који су је одабрали и поставили. Помало се наивним чине његова узвратна питања, која често понавља: „Зашто ви сматрате да имате право да се мешате у наше послове? У томе је главни проблем наших односа. Последњих година нам са Запада говоре – ми вас чекамо, желимо да вас примимо у нашу цивилизовану западну породицу. Но, зашто сматрате да је ваша цивилизована породица најбоља? Постоје далеко старије цивилизације него што је америчка. Други нам дају до знања, шапућу нам: ‘Спремни смо да вас примимо, али имајте у виду да смо патријархална породица, ми смо старији и нас треба да слушате’. У савременом свету не може бити таквих односа. Блоковско мишљење треба да умре, а уместо њега треба да дође сасвим други систем односа, не само поштовање туђих интереса, него и стварање јединствених правила која се називају међународним правом. Ако се строго држимо тих правила резултат ће бити стабилност у свету и заштита интереса не само малих, него и великих земаља, чак и супердржава као што су Сједињене Државе.“

Питања су истовремено и поучна. Могуће је да су и провокативна, уколико се Путин истински осмелио да игнорише „владаре из сенке“. Заправо, интервју је веома занимљив, будући да показује да се сви праве наивни или да заиста не примећују да постоји још увек свемоћни „велики брат“. Уколико је успео да остане невидљив за новинаре и политичаре, онда је заиста сјајан. На питање треба ли Америци моћна Русија, Владимир Путин је одговорио позитивно. Али, каквој Америци? Знају ли новинари шта је Америка? Када би Америка била исто што и САД (тада се игнорише постојање Централне Америке и Јужне Америке), зашто би већа снага Русије у материјалном, доларском свету одговарала тој држави? Да ли су очекивали да Путин каже – не? Каква глупост. Оно што нико не жели да схвати и види, је да о снази обе државе одлучују они који су створили НАТО и ЕУ, а затим разбили СССР, ЧССР, СФР Југославију и укинули Варшавски уговор. Исти они који су срушили близнакиње у Њујорку, упутили САД и Велику Британију у Авганистан и Ирак, изградили НАТО базу на Балкану...

Одважни Владимир Путин је на питање да ли треба на НАТО гледати као на живи организам или рудимент света подељеног на блокове и кад би Русији предложили да уђе у НАТО да ли би то прихватила, рекао много: „Нећу да кажем да је НАТО смрдљиво мртво тело ‘хладног рата’, али је безусловно остатак прошлости. Зашто тајити грех, дајте да се сетимо, прво је створен НАТО, па Варшавски пакт. Ако говоримо да нам је потребна не само нова архитектура, него и нови принципи у међународном животу, ако мислимо да треба тражити међусобно разумевање, компромисе на основу уважавања међусобних интереса, такве организације нису универзални инструмент решавања проблема данашњице. Како се НАТО може ефикасно борити против тероризма? Зар је НАТО засметао терористима 11. септембра да нанесу удар САД? Где је био НАТО? Такве проблеме може да реши само повећано узајамно поверење, свакодневни рад са онима који су способни да реше те проблеме, а један од играча је безусловно Русија, која би само ограничила свој суверенитет уласком у војно-политичке блокове.” Наравно, одлично обавештени руски председник веома добро зна да НАТО неће никад интервенисати у САД и да су САД војно небрањена држава, јер немају одговарајуће одбрамбене снаге на својој територији. Те снаге им је ускратио „велики брат”, што су одавно уочили поједини амерички сенатори и узнемирено изјавили у Конгресу.

Микрочиповање „великог брата“

Mikrocipovanje vladaraСве мања моћ САД није условљена јачањем Русије, Кине и Индије, него, искључиво, слабљењем утицаја „владара из сенке”. У недостатку ресурса, а под притиском све већег броја становника на планети, а посебно због уласка из информатичке у нанотехнолошку еру, настају нови проблеми.

Основни проблем је недостатак идеја. Купљени мозгови попут Хенрија Кисинџера и Збигњева Бжежинског су превазиђени. За њихову замену требало би да послужи Болоњска декларација и из ње проистекли нови систем за избор, куповину и/или отмицу „интелектуалних јањичара”. Међутим, због „историјског убрзаног времена” чини се да је већ касно за налажење тако верних, ревносних и довољно пакосних чувара „великог брата”. Други проблем је што је нанотехнологија једнако невидљива и за системе „великог брата” као и за руљу – што чини обичан, све освешћенији, свет на одређени начин равноправним. Трећи проблем је што све глупљи и застарелији „велики брат” више не препознаје паметније од себе, те не купује оне који ће му ускоро доћи главе.

Нестанак великог брата већ може да се наслути, чак и у физичкој сфери. Потребно је само мало мудрости да нове интелектуалне снаге престану да се хвале својим достигнућима и да своја знања одлучно и без помпе усмере ка слободи. Тада ће мегакапиталисти бити први микрочиповани од оних који сада стоје поред њих као бодигарди или се брину за њихово здравствено стање. Они који намеравају да микрочипују цео слободољубиви свет и да претворе руљу у нове робове, настањене у „електронском концентрационом логору”, још имају шансу да врате опљачкани капитал и покају се за учињена злодела. У сваком случају нова самоосвешћена покољења требало би мудро, ћутећи, прво да озвуче „владаре из сенке” и да тек после ослобађања људског рода склоне своје камере. Нове технологије пружају коначно освешћенима историјску прилику.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 220 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!