Оцена корисника:  1 / 5

Звезда активнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Србско „Бити или не бити“

Srbsko biti ili ne biti2Србе чак и србске вође уче да не предузимају активности које ће погоршати њихов положај у свету.

Окупирани и опкољени непријатељима као да су одустали од слободе, у ишчекивању да се пронађе међународни метод за промену србске свести. По свему судећи, у игри на србској политичкој сцени је чувени метод манипулације људском свешћу познат као „Овертонов прозор“, који је 90-их година створио Џозеф Овертон, бивши потпредседник америчког аналитичког центра Mackinac Center for Public Policy.Реч је о систему наметања идеја друштву које у почетку за њега изгледају потпуно неприхватљиво да би касније биле општеприхваћене, а на крају заштићене уставом и законима. Занимљиво је да политичке марионете и страни плаћеници у свим „бонсаи државама“ поштују упутства Џима Шарпа и Џозефа Овертона, тако да „плишане револуције“ и њихови ефекти трају што дуже.

У првој фази идеје попут предаје Косова и Метохије, насилне и перфидне промене националне свести, наставка регионализације по језуитско-вавилонским принципима, продаје преосталих ресурса дојучерашњим непријатељима, хомосексуализације друштва, укидања одбрамбеног система, предаје непријатељима језика и писма, пљачке најстаријих грађана итд, изгледају незамисливо (неприхватљиво, забрањено). У другој фази, те идеје стварају утисак радикалности. Сви су свесни да су забрањене, али се о њима расправља и дају примедбе у вези са могућим последицама њиховог усвајања. У трећој фази, те идеје постају прихватљиве. У четвртој фази, оне изгледају осмишљено и логично. У петој фази, исте идеје су популарне и друштвено прихватљиве. У шестој фази, оне некада опасне се легализују и учвршћују у државној политици. Дакле, на коришћењу тзв. Овертонових прозора заснива се технологија манипулације свешћу друштва ради постепеног прихватања идеја које су му раније биле туђе, на пример, укидање табуа.

Суштина технологије је у томе што се жељени помак у мишљењу разбије на неколико корака, од којих сваки помера доживљавање идеје за по једну фазу, а општеприхваћену норму ка њеној граници. Ово изазива следећи помак самог прозора, тако да се постигнуто стање поново нађе у његовој средини, што омогућава да се начини следећи корак у његовим границама.Као пример за то како се јавно мњење може постепено променити могу се навести истополни бракови. Идеја о истополним браковима налазила до 21. века у забрањеној зони, друштво није могло да прихвати идеју брака између лица истог пола. Међутим, језуитско-вавилонски медији су непрекидно утицали на јавно мњење подржавајући сексуалне мањине. Истополни бракови су почели да се доживљавају као забрањени, али са све више изнуђене толеранције и с примедбама, затим као допустиви, а онда као неутрални. Следећа фаза је била да се доживљавају као „допустиви са примедбама и сугестијама“. Знамо да су сада у већини европских земаља истополни бракови легализовани, а јавно супростављање тој појави је кажњиво законом.

Уосталом, наведену методу манипулације обезбеђује знатан број стручњака за манипулацију јавним мњењем: политичких технолога, научника, новинара, пиароваца, познатих личности, учитеља... Занимљиво је да теме као што су вештачка зрачења, микрочиповање, прислушкивање, контрола кретања, државни тероризам и пљачка, хомосексуални бракови или еутаназија више не изгледају чудно. Једноставно, те идеје су прошле цео „технолошки“ процес претварања од „неприхватљивих“ до „легализације у регулативи“.Срби су прихватили и навикли да буду мете, да их мрзе и лажу, да их за све светске негативне процесе окривљују, те да им без посебног отпора уништавају државе, да их прогоне ка „Београдском пашалуку“, пљачкају, обезбожују, обездушују, онесвешћују, отимају језик, писмо, тековине и културу... 


Ефекти манипулације

Manipulacije SrbimaКиро Глигоров, некадашњи Председник Савезне скупштине СФРЈ, Председник Председништва СР Македоније, и први председник независне Македоније, у једном интервјуу открио је какве је планове Европска унија имала са Југославијом и ко је те планове пореметио. У ствари, он је јасно нагласио какав став према Србима има фантомска квазидржава Европска унија, у коју већ 17 година под окупацијом срљају омађијане србске политичке марионете.  Глигоров је у интервјуу описао састанак који су председници тадашњих Социјалистичких република СФРЈ-а имали са такозваном „тројком“ Уније (били су то бивши, актуелни и будући председник Европске комисије). Они су 1. јула 1991. године  присуствовали проширеној седници Председнштва СФРЈ, приликом „избора“ и именовања новог председника (Стипе Месић) и потпредседника (Бранко Костић).

Иако су знали да је Месић јавно рекао да је његова улога да разбије СФРЈ, нису реаговали – инсистирали су на његовом избору. Према речима речима Кире Глигорова, „тројка“ је на једном од затајених састанака „крајем деведесетих“ понудила Југославији нешто што никоме до тада није било понуђено: 5,5 милијарди долара финансијске подршке и место придруженог члана Уније. Када су саслушали предлог „тројке“, први се огласио будући хрватски народни херој Фрањо Туђман. На предлог да ће ЕУ стимулисати сачување СФРЈ и њено укључење у Унију са 5,5 милијарди долара, одговорио је да ни за какве милијарде не може одступити од плана да се изгради самостална држава Хрватска.


Где је дно дна?

Dno dnaТакво понашање се очекивало припремљених политичара за разбијање „вештачке творевине“, како је Ворен Кристофер назвао Титову Југославију. Касније се испоставило да су језуитима више сметали Срби као кључни балкански фактор, него што им је сметала економски све развијенија Југославија. С претходним у вези, треба се сетити процене чувеног америчког аналитичара Мајкла Роскина у студији „Трећи балкански рат и његов исход“. Та студија сачињена је на Унивезитету Пенсилванија у августу 1994. године. У њој пише: „Трећи балкански рат ће се завршити само онда када српска моћ постане недовољна за очување територија које сада Срби држе, тј. када буде оружјем одбачена... Срби ће озбиљно размотрити проблем мира само када схвате да им је територија превелика, да је српска економија пропала, да млади људи беже од регрутације и да се истовремено Србија суочава са више непријатеља...“.

Да би се све наведено догодило није била довољна снага ЕУ и Сједињених Држава. Стога су се ослонили на тзв. истомишљенике према концепту разрађеним у Директиви 20/1 Савета за националну безбедност САД из августа 1948. године. Пробрали су састав невладиних организација у Србији и довољно их стимулисали за разбијање србског националног ткива. Зато све већи значај имају речи покојног премијера др Зорана Ђинђића да треба још жешће и дуже бомбардовати Србе, није чудно што је Драган Ђилас оптужио САД и ЕУ да нису довољно вршили притисак на СНС да се отворено изјасни да се залаже за хапшење Ратка Младића и сарадњу са Хашким трибуналом, као и да ће се одрећи Косова и Метохије. Није чудно ни што се бивши премијер Републике Србије Мирко Цветковић пожалио да „необразовани“ српски народ још није спреман да уђе у НАТО (али да га они из владајуће коалиције стално „омекшавају“ и да је само питање када ће, нити што Александар Вучић непрестано понавља да треба променити свест Срба. Јован Ратковић, саветник за међународну сарадњу у кабинету Бориса Тадића, подучавао је „америчке господаре“ како да саботирају Републику Српску и de facto укину њену независност...

С друге стране, не сме се заборавити у каквом медијском свету живи планета Земља. Врли „нови свет“ веома верно је представио француски пуковник Емануел де Ричофц, који се после девет година проведених у Легији странаца обрео у Босни по вољи међународне заједнице: „Треба постићи моралну предност над непријатељем, његовим 'сивим можданим ћелијама', једном окрутном али пресудном дволичном игром: приближити се, завести, наметнути, инфилтрирати се, заварати, опколити, принудити, забранити, победити... Искористити какав било изговор да би се порекла задата реч, без икаквог стида...“ 

Срби су по свему судећи за њих неприметно прошли кроз „Овертонов прозор“. Догодило се и догађа се све по плану језуитско-вавилонске елите. Рејмонд Кент, професор на Берклију, у поруци Веслију Кларку, ускликнуо је: „Браво! Србе сте гађали баш у гене“. Сада србска власт размишља како да реши рашомон: бити или не бити.

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 91 гостију и нема пријављених чланова

DMC Firewall is a Joomla Security extension!