Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Информације стварају стварност

Sea DanceИнформација је основни садржај енергије којим се она самообликује и претвара у материју. У току преобличавања енергије у материју и обратно, односно у време самообликовања енергије, једино информација остаје неизмењена. Она се условно може избрисати једино у мисаоној фази, на свом извору, док је кошмарна, односно док се не уобличи у речи. Када постане део информационог омотача, тада ни брисање на извору није могуће – информација постаје вечна. Човек се може ослободити информације само заборавом, подсвесним прихватањем, или „присвајањем“ другачијих информација, односно заменом другим информацијама. Свака новонастала информација гравира се у информациони холограм целог космоса. Информације приказују својства енергије и материје, а уз то условљавају све односе и процесе у универзуму. Оне су средство за претварање енергије у различите облике и за стварање различитих материјалних стања.


Материја и све врсте енергија су носиоци информација. Стога постоје енергијски (емоције, мисли, нагони) и материјални носиоци информација (магнетне траке, компактни дискови, аудио-касете, филмске траке, слике, фотографије, књиге, односно сваки предмет).

Будући да је живот кретање и ток свепрожимајуће „умне енергије“ између различитих полова одређених информацијама, природно је да се у људском друштву разврставање информација обави у односу на особине и својства живих бића. Као што је већ речено, информације могу да буду у људском телу, животној енергији и души. Свака компонента живог бића прима своју врсту информација.

За избор информација према разним критеријумима неопходни су знање, искуство и мудрост. У зависности од тога на шта утичу, информације могу да материјализују и дематеријализују енергију. Тако једна реч као шифра (кôд) са унапред утврђеним менталним значењем, када се налази у емоцијама или мислима, спаја, обједињава и акумулира енергију. На тај начин покреће процес измене енергијског стања и преобличавање енергије, промене ритма и учесталост њеног кретања. Овде је реч о најснажнијем космичком утицају, којим се мења суштина (то значи и одлике) онога на шта су информације усмерене.

Грег Брејден верује да се емоције тренутно шире холограмским космосом и при томе информационо мењају и структуру материје.[1] Зрачење осећајем из срца, према његовим схватањима, ствара електричне и електромагнетне таласе унутар људских тела, који се преносе на спољашњост и простиру попут мисли. Концентрација осећања веома је моћна у појединцу, а камоли у групи. Брејден тврди да је реч о унутрашњој, природној технологији за остваривање циљева.

Брејденовом методом, која би требало да покаже како душа зрачи, изгледа да се циљно мења стварност. Иако је то заиста чудо, лекари истомишљеници Грега Брејдена, док оперишу срце као да мантрају, изговарају договорену реч, која за све учеснике „медицинског обреда“ значи исто. На пример, реч „биће“ за њих значи исто што и синтагма „срце без грешке ради“. Резултат је свођење будућег и прошлог времена на време садашње,[2] а срчани проблем који је постојао, или би требало да буде решен, управо је решен, односно више не постоји.

Уколико је наведено бар приближно истинито, обједињена информација (информациона мисаона енергија) може време будуће да премести у време садашње. Оно што би се догађало у неком временском интервалу могуће је да се догоди одмах. То значи да се замишљеном речју са одговарајућим значењем може све постојеће враћати у прошлост. Тако реч може да замени целу мисаону процедуру којом се стварају одређене менталне представе при враћању за било који временски интервал било чега у садашњост. Све то, као што је наглашено, омогућава холограмска суштина космоса и људског мозга, јер су све тачке у космосу свевремено и истовремено једнако информисане.

Проблем истинитости информација је несагледиво значајан, тако да је почетак 21. века искушење за цео људски род са становишта истине. Отац Лазар из манастира Острог је тај феномен прокоментарисао на свој начин: „Наш народ уби незнање. Више смо пострадали за ових шездесет година комунизма него за петсто година турског ропства. Није ми јасно како, али тако је. Како се само перфидно убијала душа овог народа. Као да је сам ђаво био у нашим вођама. Још веће је чудо како је народ прихватио као истину толику и такву лаж.“[3]

Информације стварају стварност. Обједињавањем мисли и стварањем критичне масе постиже се веома моћна заједничка ментална представа, заснована на договорном значењу пробраних информација. Та ментална представа се самоостварује преко подсвести енергијски, односно мисаоно умрежених живих бића.

Већина информација којима располаже човек јесу чулне информације, посебно оне које служе за комуникацију. Те информације преко нервног система омогућавају стабилно понашање људи у односу према објективној стварности, и налазе се у свакодневном животу (речи, слике, песме, филмови, појаве, призори догађаја, односи итд.).

Размена информација је суштина биолошких односа, и та врста информација је највише истражена. Занимљиво је да човек релативно мало зна о најважнијим категоријама као што су енергија, информација, емоција, мисао, нагон. Оригиналност и уникатност информација може се схватити на основу сублимираних и симболичних информација у сну. Оне су упућене особи која сања на исти начин на који се упућују информације у наводно случајним сусретима, оствареним стицајем околности.[4] Исте информације имају различито значење за свакога понаособ. Треба их разумети, а то може само особа којој су упућене. Исто важи и за информације које садрже значење бројева.

Разлика између информација и мисли је у томе што мисли преносе информације. Одакле? Па из „умне енергије“. Како? Једноставно, човек је космички, енергијски организам, енергијски утопљен у свемир. Он за комуникацију са космосом користи емоције и мисли као видове енергије. Све време је чулно отворен за информације, а несвесно их прима само у стању дремежа, сна и дубоког сна. У стању дубоког сна информације могу да мењају личност.

Најделотворније (најопасније) информације су оне које човек прими сам, без присуства сведока. Тада пресудан утицај на моћ емоција и мисли имају схватање суштине живота (искуство, знање), уобразиље и предрасуде.

Посебне информације прибављају се посредством инстинкта и интуиције. Оне делују на нивоу подсвести, а омогућавају правовремену реакцију у односу на искуство (раније запамћене информације), које може да буде и генетско. Те информације не делују на ум, већ на психу и аутоматски изазивају неконтролисане психосоматске промене.

dnk traka nizИнформације могу да постоје у лековима, системима за заштиту од зрачења, рунама, симболима, амајлијама, молекулу ДНК,[5] у води. Оне делују само ако их прихвати подсвест, несвесно после дужег утицаја, или посредством менталног низа: машта/идеја – жеља – воља – тежња (спремност за остварења циља) – безусловна и беспоговорна вера – намера (ментална представа циља, стварање, материјализација). Цео низ произилази из знања и и искуства заснован је на њима. До успеха не доводе идеје и жеље, већ пут ка циљу. Душевно уздизање довршавањем душе је истовремено стварање повољнијих услова за следећи живот, или следеће животе. Важно је кренути ка циљу, а потом купити плодове истрајавања, без сумње и преиспитивања жеља и нада – задржавајући своју смирену сигурност нетакнуту залудним, сувишним проценама. Треба одбацити наду, а задржати спремност за остварење циља. Ко не жели да се мења, мири се са својом судбином.

Информације у лековима? Логично је да постоје, будући да постоје у свему постојећем. Највише информација лекови садрже у вези са својим постанком у процедури израде и у вези са молекулима градивних материја од којих су сачињени. У њима су емоције и мисли свих људи који су их сачинили, а и оних који су проследили лек особи која се лечи. Лек поништава болест у целости једино у случају када је информација коју носи (она из формуле) идентична са информацијом у програму болести. Међутим, за лекове је везан веома важан и чувен „плацебо ефекат“, који је сјајна илустрација моћи информација, Наиме, реч је о психолошкој лековитости добре речи. Плацебо ефекат је учинак пробраних речи повезаних за оптимистички исход лечења.[6] Делује отприлике овако: ако се пацијенту да нешкодљив садржај у облику таблете, коцка шећера или нека друга неактивна супстанца, а каже му се да је добио вредан и скупоцен лек, постоји 30 до 40 одсто изгледа да ће му се побољшати здравствено стање, бар на нивоу симптома. Исто важи и за поступак који делује уверљиво, будући да подстиче веру у човеку. Плацебо ефекат изазива оптимизам, а оптимисти имају јачи имунитет, ређе оболевају и брже се опорављају од болести.

Истраживања су показала да се пацијенти који добију плацебо, с тим да им се каже да је реч о леку за Паркинсонову болест, боље покрећу... Производња одређених хемијских супстанци у мозгу код особе која је примила плацебо, први пут је доказана 1978. године, када су научници са Универзитета Калифорнија у Сан Франциску доказали да до такозване плацебо аналгезије (смањења бола код пацијената након добијања плацеба) долази зато што мозак производи своје аналгетике (лекове против бола). Откривено је да се стварају опијати налик морфијуму, само што је реч о природним варијантама морфијума које производи људско тело и који се називају ендогени опијати. Садашња истраживања показују да се то исто дешава и када се узме плацебо за било коју другу болест – у мозгу се ствара природни лек, чија је сврха отклањање болести.

У једном истраживању везаном за плацебо ефекте, Фабрицио Бенедети је испитивао дејство плацеба на осећај бола у руци. Када је кришом ставио плацебо у инфузију, није дошло ни до какве промене нивоа бола. Међутим, када је инјекција с плацебом давана тако да је пацијенти виде и када им је речено да је реч о леку против бола, бол се смањио у року од неколико минута.[7]

Понекад човек помисли да његове молитве, позитивне речи и дела нису услишени. Експеримент с водом јапанског научника М. Емота показао је да све што човек мисли и говори поприма одговарајући енергијски облик према познатој максими Мисао је акција! Када су учесници експеримента дали наредбу „Хајде да урадимо!“, кластери воде су се претворили у предивне кристале у облику пахуљица. На наредбу „Уради то!“ кластери нису одговорили. Остали су „мртви хладни“.

voda boca pitiНе треба да се заборави да се човек током живота састоји од минимум 70 одсто воде. Беба има 85 одсто воде, а јајна ћелија се састоји од 96 одсто воде.[8] Све човекове мисли остају записане у структури и кристалима воде, који се налазе у његовом организму. Стога није чудо што родитељи децу од малих ногу уче да мисле лепо, добро и позитивно. А шта то памти вода, ако не информације? Али какве информације?

Биљни и животињски свет познају неми говор одговарајућих ритмова, учесталости вибрација и препознатих осећања.[9] Неке информације су угравиране, друге прослеђене из прошлости као запис, треће непрестано промењиве. Тако је очевидно да лососи и све селице имају информацију о претходним миграцијама, односно ритмичком кретању, а да су менталитет, карактер и темперамент људи засновани и на генским информацијама. Уз те тешко промењиве информацијске „записе“, који одређују менталну структуру живих бића, постоје и стално промењиве информације у говору људи, као и у „говору птица“ и „говору делфина“. Те информације већином припадају несвесним енергијским, некодираним информацијама. Оне су на нивоу свести покретачке и несталне, а када продру у подсвест, подстицајне су и трајне.

Према проф. др Дејану Раковићу емоционално обојене информације могу да се преносе електромагнетном енергијом на ултра ниским фреквенцијама, будући да су у истом опсегу са можданим таласима и то: повремено, свесно и несвесно. Занимљиво је да се информације преносе у спектру који се осцилаторно преклапа са вибрацијама електроенцефалографа, вибрацијама у јоносфери и резонантним вибрацијама Земље. Реч је о механизму за размену информација у ултра ниском фреквентном опсегу, који помаже већини животињских врста у борби за опстанак. Чини се да јоносфера представља динамичко колективно памћење свих биолошких врста. Стога се процес исцељења може схватити као размена јона између исцелитеља и оболелог, односно као размена информација у расподели енергијских потенцијала одговорних за здравствено стање организма.

Могућност да се енергијски утиче на стање информација у нервно-холограмској мрежи представља значајан услов за развој медицине, психологије, биологије, космологије, физике, технике, филозофије и религије. Уколико се потврде и усвоје резултати истраживања који показују да је могуће избрисати информацију у вези са хипохондријом,[10] онда је могуће наћи истоврсно решење за хомосексуалност – брисањем генетске информације која зависнике и заљубљенике у исти пол ставља у ред настраних људи.

На принципима који омогућавају психосоматске промене у људском организму професор Игор Смирнов обликовао је технологију психосондаже. Приликом сондирања могућа је манипулација информацијама, њихово стварање, размештање, кидање, уметање и „брисање“.[11] Уз њену позитивну примену за исцељивање људи од већине неизлечивих болести, та затајена метода се може злоупотребити као најужасније оружје. Наиме, метода омогућава контролисану промену личности, уништавање воље и изазивање депресије. Као што је пред своју смрт признао и Смирнов, реч је o најновијем, изузетно моћном, психотропном и психотронском, у суштини биоенергијском оружју.[12]

Пробране информације могу да утичу сугестивно, изазивајући циљно понашање, односно програмирање живих бића, посебно уколико се користе методе које служе за продор у подсвест, као што су медитација, (ауто)хипноза, а исто тако и методе у којима се за манипулисање информацијама примењују микроталасна резонанца или екстра ниске фреквенције. Информације је могуће убацити у подсвест (програмирање), мењати (исцељивање) и избрисати (на пример, поништавање информација у мозгу и нервном систему ради „прања мозга“ и „зомбирања“). Такозвано брисање информација је могуће и ради исцељивања у случају када су претходне информације у подсвести неистините, или ако су штетне за организам.

Показало се да је могућа и лингвистичка заштита подсвести. Наиме, одабрана реч с правовремено додељеним значењем, на нивоу симбола, може да „блокира“ изазивање нежељених информационих промена. Подсвест се затвара када се помисли на одабрану реч, будући да помисао на њу постаје тзв. окидач.[13]

На основу истраживања утицаја информација на људски организам уведена је у психоаналитичку праксу и тзв. апаратна инфотерапија. Метода доктора Темњикова уклопила се у савремена научно-техничка и технолошка достигнућа у сфери утицаја информација на људску душу. Дугогодишње искуство лекара у области „оздрављења без лекова“ на основу неурофизиолошких процеса обједињено је применом одговарајућих електромагнетних апарата. У ствари, потврђена је хипотеза да болестан орган шаље негативне сигнале, а болест се може очитавати не само на органима здравог човека, него и у дијагностичким уређајима.[14]

Општи принцип рада Темњиковог апарата који користи информације за исцељивање људи састоји се у следећем: уколико уређај шаље вибрирајућу енергију (са одабраном фреквенцијом) количински изнад прорачунате норме или дуже од норме, то значи да је код пацијента „недостајала енергија“, будући да има места за њен пријем. С друге стране, ако је прилив енергије испод норме, значи да није потребна енергија, односно да је болест довела до „енергијског преоптерећења“.[15]

Ипак, највредније што нуди Темњиков јесте однос према информацијама значајним за здрав душевни живот. Врхунски стручњак за психолингвистику сматра да је могућа заштита ума и психе помоћу пробраних речи. Реч је о блокади учинка нежељених, бесмислених, несхваћених и опасних језичких провокација. Једна од устаљених језичких фраза коју треба неутралисати, а за коју је Темњиков нашао решење, јесте питање „Како си?“ Питање је бесмислено када се упућује младим и здравим особама (одговор се подразумева и не захтева размишљање упитане особе),[16] а прилично опасно када се упућује старим и болесним особама.

Зашто је реч о опасном језичком изразу? Одговор на наведено питање, уколико није лаконски и неискрен, изазива подсећање на тегобе и болести, а тада се оне негују и одржавају. Подсећање на болест не допушта организму природно, аутоматско самоисцељивање. Речено је да размишљање о болести подразумева освежавање и пробирање информација које су суштина болести. Реч је о повлачењу емоција из заборава, из прошлог у садашње време. На тај начин се болест утемељује, а ретки су времешни људи који неће пронаћи нешто што их тишти. Осим тога, старији и искуснији људи чешће, ради чувања душе, одговарају искрено на питања. То значи да ће већина њих одговорити „како се стварно осећају“.

Умна заштита и психозаштита од тог опасног питања могу да буду изабрани појмови које упитана особа у својим мислима, у виду симбола, у облику менталне представе, треба да постави испред себе као када витезови стављају штит испред свога тела. У ствари, то је избор речи која упитану особу подсећа на заштиту.

На основу истраживања и сугестија Генадија Темњикова било која особа на питање „како си?“ треба ментално да стави испред себе замишљени крст, односно менталну представу свога оца или свога друга који се понаша као заштитник. Може се замислити громобран, лик пса или неке друге животиње или биљке (хлад неког познатог, драгог дрвета), било шта што је правовремено одабрано, а што симболизује заштиту. Затим, након постављања заштите може се уз осмех одговорити фразом: „у складу са годинама“. Такав одговор не може да погорша стање организма.

Ето колико су моћне информације, и то због начина на који их човек прихвата. Да нема информација, не би било спорова, ратова, кретања, живота, ничега у космосу. Зато је истина да је прво била информација (мисао, реч).[17] Због информација и ништа је нешто. Захваљујући истинитој информацији да је све у космосу енергија, могуће је мислити о значају информација. Мисао је само делић свега, и све је само делић мисли. Парадоксално? Свакако, захваљујући информацијама. Информација у емоцијама, мислима и нагону подешава и раздешава људе.

Занимљиво је да информисаност (знање) потискује емоције или отклања узроке њиховог настанка. Руски академик Павел Васиљевич Симонов, истраживач емоција, сматра да се страх, гнев, завист, сета, туга, љубомора, пожуда, болесне жеље, патња и друге за душу опасне емоције јављају у недостатку применљивих информација. Такозване позитивне емоције, као што су срећа, усхићење, сладострашће, ужитак, радост, задовољство, самилост, наклоност, раздраганост, безбрижност, смиреност, опуштеност и знатижеља, настају тек када пристигле информације повећају вероватноћу достизања циља у односу на ишчекивање.[18] Логично, зар не?

 

Напомене:

[1] Видети: Gregg Braden – Спас од рака у три минуте:

!">
!

[2] Vilijem Pol Jang, Koliba, стр. 130.
[3] Монахиња Јелена (Станишић), Положи наду на Господа, стр. 44.
[4] Џејмс Редфилд, Целестинско пророчанство, стр. 226.
[5] На састанку одржаном од 7. до 10. фебруара 2005. године, на основу тек завршеног истраживања „хуманог генома“, научници су открили да је могуће утврдити такозвани кратки генетски запис, помоћу кога може да се идентификује свака од 10 милиона врста биљака и животиња на планети Земљи. Реч је о митохондријској DNK, коју је лако изоловати и лако „прочитати“. Процес идентификације и описа свих живих бића на планети је енормно велики посао, али је реч о одсудном задатку.
[6] У људској души постоји механизам који јача имунитет и поспешује опоравак. У медицини је познат као плацебо ефекат. Биолошке је природе, реалан и мерљив. Више припада вери него вољи. Плацебо потиче од латинске речи placere (угађати, допадати се). Плацебо дословно значи „угодићу“. Реч супротног значења је ноцебо, а значи „нашкодићу“.
[7] Dejvid Hamilton, Kako umom izlečiti telo, стр. 36 и 42.
[8] Ljudmila Filipova, Staklene sudbine – možemo li izmeniti sudbinu, стр. 368.
[9] На основу учесталости вибрација (фреквенција ритма) човек разликује све око себе: агрегатна стања, боје, топлоте, тонове, мирисе...
[10] Реч hipohondrija потиче од грчке речи hipohondrium и означава подручје абдомена (стомака) који се налази у области јетре, испод десног ребарног лука. Већина хипохондара, односно људи који се жале на болест које нема, уз коју иде страх од болести и смрти, показују да управо из тог подручја стижу болови и шире се. Феномен хипохондрије је описао још Хипократ, а данас има много људи који болују од чувене „болести које нема“. Сличну психолошку уобразиљу „негују“ хомосексуалци.
[11] Избрисана информација у људској души или телу, није аутоматски избрисана и у „колективно несвесном“ („умној енергији“, матриксу).
[12] Осим Игора Смирнова веома много о методама које се примењују у области психотронике знају генерал Јевгениј Жиљајев, генерал Борис Ратников, академик Виктор Мелентејев, професор Вјачеслав Броников, Вјачеслав Звоников, професор Николај Шатуновскиј, Леонид Каретников, Алексеј Кадочников, Алексеј Дијашев, Олег Зјенкевич, Андреј Ли, Валерија Ордиана...
[13] Познати руски лекар психотерапеут Генадиј Јаковљевич Темњиков (1950) заговара примену информационих корекција у превентиви, дијагностици и лечењу тешких облика различитих болести. Шире у књигама Корни зла и Третья сила.
[14] Код свих познатих болести добијена су електромагнетна одступања од норме у границама од 0,1 до 100 херца. Следећи већ познат принцип по коме се „слично сличним отклања“ направљен је корективни уређај који шаље електромагнетне вибрације у границама од 0,1 до 100 херца. Корективна верзија је индивидуална. Oна се гради зависно од сценарија негативног програма.
[15] Лекари који раде са Генадијем Јаковљевичем Темњиковим поседују приручник са списком фреквенција и корективним програмима за 1.685 болести. После терапије наведена екипа пацијентима нуди уређаје с припремљеним комплексом програма. Метода је практично испитана и доказана на хиљадама случајева. Примењује се у руској медицинској пракси, будући да поседује лиценцу Министарства здравља Руске Федерације.
[16] Бесмислено је да здрава, млада особа себе уверава да је здрава и да, када има неких других проблема, себи сугерише и фразу „здрав(а) сам“. То је само губљење времена. Треба да се окрене постојећем проблему и да га ментално негира, замени, избрише или неутралише.
[17] Неко веома уман и информисан написао је Библију.
[18] Према свему судећи, енергије, издвојене у облицима сличним адреналину, због страха, у време сексуалних наслада и сатанистичких, крвавих обреда, напајају и хране ентитете који космички подсећају на „пале анђеле“, а људи још нису свесни њиховог присуства. Та онесвешћеност, односно неосвешћеност је прикривени разлог већине психосоматских поремећаја и поклоничког, неслободног понашања људи.

 

Актуелне посете

Ко је на мрежи: 297 гостију и нема пријављених чланова

Our website is protected by DMC Firewall!