Ово су моја размишљања у вези са судбиним србског рода, забележена 3. августа 2004. године.
Народ мора да зна: 1) да смо ту где смо, јер смо радили како не треба; 2) да се испуштено надокнађује са онолико рада, колико је до сада пропуштено да се уложи, 3) да смо утрошили и будућност; 4) да нам деца неће имати будућност, ако се већ једном не пренемо; 5) да је крајње време да нешто промишљено предузмемо...
Овај текст написан је 22. јануара 2003. године. Нисам пронашао податак да ли је и где објављен.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунитичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Портал www.artel.co.yu и сајт www.antic.org, 28. јануар 2003.
Судбинска веза Сједињених Држава и Велике Британије је природна, историјска и интересна. Тешко је разабрати ко у њој доминира и колико ће трајати. Ипак, та веза може да буде одлучујућа за будућност планете. Војно-политички аналитичари нису били затечени када је 26. септембра 2001., председник Сједињених Америчких Држава Џорџ Буш (јуниор) у америчком конгресу изјавио: „У Великој Британији видимо јединог правог пријатеља“. Нико се није изненадио, будући да сви знају за (не)наметљиву „осовину“ Сједињене Државе – Велика Британија, коју чине две најангажованије земље у креирању најновијег „Новог светског поретка“.
Лист „Војска“ број 589, 15. мај 2003.
Убрзано историјско време, нестајање ресурса, пораст броја становника и ера нанотехнологије, захтевају брзо прилагођавање и престројавање за правовремен и правилан одговор новим изазовима, искушењима и опасностима. Од садашњих опредељења зависи слика будућности.
Овај интервју није објављен, иако је завршен 6. маја 2003. године. Одобрен је прво за новинарку Ружицу Митковић, а потом за новинара „Новости“ Драгана Вујичића (примио је текст 10. маја 2003).
Србе чак и србске вође уче да не предузимају активности које ће погоршати њихов положај у свету. Окупирани и опкољени непријатељима као да су одустали од слободе, у ишчекивању да се пронађе међународни метод за промену србске свести. По свему судећи, у игри на србској политичкој сцени је чувени метод манипулације људском свешћу познат као „Овертонов прозор“, који је 90-их година створио Џозеф Овертон, бивши потпредседник америчког аналитичког центра Mackinac Center for Public Policy. Реч је о систему наметања идеја друштву које у почетку за њега изгледају потпуно неприхватљиво да би касније биле општеприхваћене, а на крају заштићене уставом и законима. Занимљиво је да политичке марионете и страни плаћеници у свим „бонсаи државама“ поштују упутства Џима Шарпа и Џозефа Овертона, тако да „плишане револуције“ и њихови ефекти трају што дуже.
Овај новинарски напис објављен је под насловом „Русија увек спремна да одговори и енергетски и војнички“ у листу „Сведок“ број 578, 21. августа 2007. године.
Српске, сомалијске, авганистанске и ирачке лекције упућене непокорним народима, које су трајале од 1989. године, научили су скоро сви грађани света. У заблуди су остали, из личног интереса, само службеници „великог брата“, распоређени у марионетским режимима и невладиним организацијама.
Овај новинарски напис објављен је под насловом „Америка се окреће микрочипованој контроли кретања људи и њиховог ума“ у листу „Сведок“ број 599, 15. јануара 2008. године. Напис се налази и на сајту http://www.vaseljenska.com/misljenja/mogu-li-da-opstanu-sjedinjene-drzave/.
Фантомске Сједињене Државе имају привидно одлучујућу улогу у свету, а заправо су инструмент „великог брата” на исти начин као и НАТО, ОЕБС, ЦИА, НСА, ДИА, СТО, ММФ, НАСА...
Док су очи свих које угрожава политика САД и Велике Британије усмерене ка Вашингтону, „велики брат” из Лондона, Њујорка, Брисела и Стразбура успева да помоћу својих инструмената пљачка преостале ресурсе и контролише кретање људи и њиховог ума.
Треба очекивати да ће убрзо, након освешћивања руље, „владари из сенке” бити први микрочиповани.
Магазин „Таблоид“ и сајт „Vaseljenska.com“, 15. фебруар 2015.
Објављено је у књигама историчара, да сви Срби света сада сведоче време у којем су очевидна настојања епохалног „претовара“ кривице на српска плећа. Изједначавају се Јасеновац, Сребреница и Вуковар, чиме се кривица за геноцид товари на србске наследнике. Разочаравајуће је то, што је Влада Србије поднела противтужбу против Хрватске десет година касније (јануар 2010), а одавно је имала на располагању чињенице о хрватским концентрационим логорима смрти у Старој Градишки, Сајмишту и на многим другим местима, где је убијено на стотине хиљада Срба... Имала је све податке о противуставној сецесији Хрватске из Југославије, током које су хрватски „домобрани“ и „драговољци“ обавили злочине геноцида над Србима у хрватским градовима: Госпићу, Загребу, Задру, Сплиту, Осијеку, Вуковару... Постоје подаци и докази да је Хрватска извршила агресију на Босну и Херцеговину, да је прогнала стотине хиљада Срба из Хрватске и окупирала Републику Српску Крајину...
Овај новинарски напис објављен је под насловом „Има ли душу господин Робинсон?“ у листу „Огледало недеље“ број 69, 15. марта 2006. године.
Пулен Александра Вучића, новинар Миломир Марић, уредник на ТВ Happy, после 18 година од почетка окупације осмелио се да позове у своју емисију у госте војнике који су бранили Србију на Кошарама 1999. године.
Оптужница подигнута против Небојше Павковића, Владимира Лазаревића, Властимира Ђорђевића и Сретена Лукића има само политичку димензију.
Званичан став администрације Србије о окупацији Србије, србским патриотама и херојима одбране још се не зна.
Ко је на мрежи: 1745 гостију и нема пријављених чланова